Title
Биоиндикације деловања аерозагађења на аутохтоне и експониране врсте лишејева evernia prunastri (L.) ach.и usnea hirta (L.) web. in.wig. у региону Врања
Creator
Богдановић-Душановић, Гордана
Copyright date
2006
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Трајковић, Радмила
Academic Expertise
Tehničko-tehnološke nauke
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Prirodno-matematički fakultet
Alternative title
Bioindications of Air Pollution on Autochthonous and Exposed Lichen Species Evernia Prunastri (L.) Ach. and Usnea Hirta (L.) Web. In. Wig. in Vranje Region
Publisher
[Г. Богдановић-Душановиђ]
Format
PDF/A (120 listova)
Abstract (sr)
Изванредан успех људске делатности, нарочито у XX веку, у разним областима науке,
технологије, саобраћаја изазвао је истовремено и деградацију, и загађивање животне средине, које
има глобални карактер.
Циљ овог рада био је испитивање физиолошко-биохемијских параметара и морфолошких
промена код врста лишајева Еvernia prunastri (L.) Ach. и Usnea hirta (L.) Web. in Wig. аутохтоних са
Врањског региона и истих врста сакупљених са Копаоника, које су биле изложене утицају
аерозагађивача, у два периода од по шест месеци (зима-пролеће, лето-зима), на седам локалитета у
региону Врања. Наша интересовања су била усмерена на праћење садржаја тешких метала (Pb, Cu,
Zn, Cd и Al), ензима каталазе и пероксидазе, аминокислеине пролин, аскорбинске киселине,
хлорофила ,,а” и ,,б” и морфолошких карактеристика код талуса аутохтоних и експонираних врста
лишајева. Узорци су били подвргнути најсавременијим методама које се данас примењују у науци од
сакупљања материјала, преко детерминације, до анализа биохемијско-физиолошких и морфолошких
промена.
Евидентирана је загађеност животне средине проучаваног подручја. Загађивачи ваздуха у
области Врања потичу из различитих извора загађења (индустрије, саобраћаја, котларница,
урбанизације, НАТО бомбардовања). Доминантни загађивачи у животној средини Врања су тешки
метали, SO2, NOX, CO, CO2, чађ, прашина, летећи пепео, осиромашени уранијум и др. Дистрибуција
емисија условљена је ружом ветрова при чему су најучесталији североисточни, западни и источни
ветрови. На дистрибуцију загађивача утичу и климатски и еколошки фактори. Kлима Врања je
измењено умерено континентална, јер трпи утицаје с југа медитеранске и планинске климе са запада.Добијени резултати о садржају тешких метала показују да их лишајеви апсорбују и
акумулирају неравномерно, и да њихова апсорпција и акумулација зависи од врсте лишаја, периода
вегетирања, локалитета и од врсте метала. Код аутохтоне врсте лишаја Е. prunastri, апсорпција и
акумулација тешких метала се разликује од експонираних врста. Док су експониране врсте избегавале
апсорпцију Pb и Al, а неке у периоду зима-пролеће акумулирале Cd, резултати показују да ова
аутохтона врста лишаја избегава апсорпцију Pb и Cd, а акумулира Al, Cu и Zn. Уочене су три групе
лишајева: селективни, толерантни и индикативни. Повећана активност каталазе и пероксидазе је
констатована код експонираних вртса лишајева на свим локалитетима, док се активност ових ензима
код аутохтоне врсте није мењала. Запажене су разлике у садржају пролина код експонираних врста и
оне углавном зависе од периода вегетирања, концентрације загађивача и еколошких фактора. Код
аутохтоне врсте лишаја на свим локалитетима утврђене су веће количине пролина у односу на
контролу. Резултати показују да постоје промене у садржају аскорбинске киселине и да оне зависе од
концентрације и врсте загађивача, као и од периода вегетирања. Такође, уочен је повећани садржај
аскорбинске киселине у периоду зима-пролеће у односу на период лето-зима. Садржај хлорофила ,,а”
и ,,б” у талусима експонираних врста мањи је у односу на контролу на свим локалитетима, док је код
аутохтоне врсте повећан на свим локалитетима. Током периода експонирања уочене су и
морфолошке карактеристике на талусима које се огледају у промени развијености талуса, његове
боје, гранања и дубине режњева. Наведене морфолошке карактеристике израженије су код врсте U.
hirta у односу на контролу. У току истраживања наведених параметара запажена је варијабилност
резултата код експонираних и аутохтоних врста лишајева. Ипак се слободно може рећи да загађивачи
изазивају промене у метаболизму испитиваних параметара и то вероватно тако што инхибирају или
активирају ензиме одговорне за синтезу или деградацију штетних метаболита. Метаболичке промене
настају врло рано код лишајева пре појаве видљивих оштећења, те се могу користити за биохемијско-
физиолошки мониторинг у циљу ране детекције загађења.
Authors Key words
лишајеви, талус, аерозагађење, тешки метали, каталаза, пероксидаза, пролин,
аскорбинска киселина, хлорофили ,,а” и ,,б”, морфолошке карактеристике.
Type
Tekst
Abstract (sr)
Изванредан успех људске делатности, нарочито у XX веку, у разним областима науке,
технологије, саобраћаја изазвао је истовремено и деградацију, и загађивање животне средине, које
има глобални карактер.
Циљ овог рада био је испитивање физиолошко-биохемијских параметара и морфолошких
промена код врста лишајева Еvernia prunastri (L.) Ach. и Usnea hirta (L.) Web. in Wig. аутохтоних са
Врањског региона и истих врста сакупљених са Копаоника, које су биле изложене утицају
аерозагађивача, у два периода од по шест месеци (зима-пролеће, лето-зима), на седам локалитета у
региону Врања. Наша интересовања су била усмерена на праћење садржаја тешких метала (Pb, Cu,
Zn, Cd и Al), ензима каталазе и пероксидазе, аминокислеине пролин, аскорбинске киселине,
хлорофила ,,а” и ,,б” и морфолошких карактеристика код талуса аутохтоних и експонираних врста
лишајева. Узорци су били подвргнути најсавременијим методама које се данас примењују у науци од
сакупљања материјала, преко детерминације, до анализа биохемијско-физиолошких и морфолошких
промена.
Евидентирана је загађеност животне средине проучаваног подручја. Загађивачи ваздуха у
области Врања потичу из различитих извора загађења (индустрије, саобраћаја, котларница,
урбанизације, НАТО бомбардовања). Доминантни загађивачи у животној средини Врања су тешки
метали, SO2, NOX, CO, CO2, чађ, прашина, летећи пепео, осиромашени уранијум и др. Дистрибуција
емисија условљена је ружом ветрова при чему су најучесталији североисточни, западни и источни
ветрови. На дистрибуцију загађивача утичу и климатски и еколошки фактори. Kлима Врања je
измењено умерено континентална, јер трпи утицаје с југа медитеранске и планинске климе са запада.Добијени резултати о садржају тешких метала показују да их лишајеви апсорбују и
акумулирају неравномерно, и да њихова апсорпција и акумулација зависи од врсте лишаја, периода
вегетирања, локалитета и од врсте метала. Код аутохтоне врсте лишаја Е. prunastri, апсорпција и
акумулација тешких метала се разликује од експонираних врста. Док су експониране врсте избегавале
апсорпцију Pb и Al, а неке у периоду зима-пролеће акумулирале Cd, резултати показују да ова
аутохтона врста лишаја избегава апсорпцију Pb и Cd, а акумулира Al, Cu и Zn. Уочене су три групе
лишајева: селективни, толерантни и индикативни. Повећана активност каталазе и пероксидазе је
констатована код експонираних вртса лишајева на свим локалитетима, док се активност ових ензима
код аутохтоне врсте није мењала. Запажене су разлике у садржају пролина код експонираних врста и
оне углавном зависе од периода вегетирања, концентрације загађивача и еколошких фактора. Код
аутохтоне врсте лишаја на свим локалитетима утврђене су веће количине пролина у односу на
контролу. Резултати показују да постоје промене у садржају аскорбинске киселине и да оне зависе од
концентрације и врсте загађивача, као и од периода вегетирања. Такође, уочен је повећани садржај
аскорбинске киселине у периоду зима-пролеће у односу на период лето-зима. Садржај хлорофила ,,а”
и ,,б” у талусима експонираних врста мањи је у односу на контролу на свим локалитетима, док је код
аутохтоне врсте повећан на свим локалитетима. Током периода експонирања уочене су и
морфолошке карактеристике на талусима које се огледају у промени развијености талуса, његове
боје, гранања и дубине режњева. Наведене морфолошке карактеристике израженије су код врсте U.
hirta у односу на контролу. У току истраживања наведених параметара запажена је варијабилност
резултата код експонираних и аутохтоних врста лишајева. Ипак се слободно може рећи да загађивачи
изазивају промене у метаболизму испитиваних параметара и то вероватно тако што инхибирају или
активирају ензиме одговорне за синтезу или деградацију штетних метаболита. Метаболичке промене
настају врло рано код лишајева пре појаве видљивих оштећења, те се могу користити за биохемијско-
физиолошки мониторинг у циљу ране детекције загађења.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.