Title
Анализа фактора ризика за суицидално понашање код афективних и схизофрених поремећаја
Creator
Станојевић, А.Албина
Copyright date
2016
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Ненадовић, М. Милутин
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Medicinski fakultet
Title translated
Alternative title
Analysis of risk factors for suicidal behavior within affective and schizophrenic disorders
Publisher
[А. А. Станојевић]
Format
PDF/A (126 listova)
Abstract (sr)
Увод: Ментални поремећаји и обољења су највећи фактори ризика за суицидалност.
Афективни поремећаји и схизофренија као психијатријски ентитети су
најфрекфентнији ризико фактори суицидалног понашања. Ризик за суицид се може
предвидети утврђивањем фактора ризика и процене суицидалности индивидуе.
Податак о хередитету и ранијим покушајима самоубиства су битни за психијатра у
предикцији суицида.
Циљ: Основни циљ овог истраживања је да се процени суицидални ризик код
хоспитализованих пацијената са афективним поремећајем и схизофренијом, а
добијени резултати доведу у везу са њиховим демографским карактеристикама.
Утврдиће се и постојање позитивне корелације тежине клиничке слике и утврђене
висине суицидалног ризика.
Методе: Истраживањем је обухваћено 180 пацијената. Експерименталну групу
чини 120 пацијената са афективним поремећајима (рекурентни депресивни и
афективни поремећаји), а контролна група је 60 схизофрених пацијената.
Инструменти коришћени у овом истраживању су : структурисани психијатријски
интервју, скала за процену тежине клиничке слике схизофреније и скала за процену
тежине депресије, и Колумбијска скала процене озбиљности суицида. Добијени
подаци су обрађени стандардним статистичким методама. Коришћена је и
мултифакторијална анализа за одређивање фактора – варијабли које су означене као
предиктори суицида.
Резултати: Суицидална идеација мерена валидном рејтинг скалом C-SSRS
утврђена је код 155 испитаника или у 86,1% укупног узорка. Истраживањем је
потврђен статистички значајно већи број покушаја самоубиства код жена у односу
на мушкарце у експерименталној групи (п<0.05). Суицидално понашање је чешће
код испитаника млађе животне доби (χ2=6.295, п<0.05) а њих 60% показују
суицидално понашање ако се млађи испитаници посматрају као посебна категорија.
Заључак: Испитаници са повишеним суицидалним понашањем су женског пола
млађе животне доби, имали су претходне покушаје суицида и они за које постоје
подаци о суициду у породици. Суицидално понашање је чешће и већег интезитета
код испитаника са афективним поремећајима поређено са схизофреним.
Abstract (en)
Preface: The main risk factors for suicide are mental disorders and illnesses. As
psychiatric entities affective and schizophrenic disorders are most common risk factors for
suicidal behavior. Suicidal risk can be anticipated by determining risk factors and
evaluation of each individual suicidal behavior. Data about heredity and previous suicidal
attempts are of most importance for psychiatrists in prediction of suicide.
Objective: The main objective of this research is to evaluate the suicidal risk of new
inpatients with affective disorders and schizophrenia and correlate those data with patients’
demographics. Also the correlation between clinical features of this disorders and the
height of suicidal risk will be measured.
Methods: The study included 180 patients. Experimental group included 120 patients with
affective disorders (recurrent depressive disorder and affective disorder) while control
group included 60 patients having schizophrenic disorder. Instruments used in this research
were: structural psychiatric interview, Positive and Negative Syndrome Scale for
Schizophrenia – PANSS, Hamilton Depression Rating Scale – HAMD and Columbia
Suicide Severity Rating Scale – C-SSRS. Data were elaborated by standard statistical
procedures and multifactor data analysis was used to extract variables labeled as suicidal
predictors.
Results: Suicidal ideation measured by C-SSRS was present in 155 patients or in 86,1%.
This research has showed that attempt of suicide in experimental group is more common in
females (p<0,05). Suicidal behavior is more common in younger patients (χ2=6.295,
p<0.05) and also 60% of them have showed suicidal behavior.
Conclusion: Examinees with higher suicidal behavior are young females with previous
suicidal attempts and those who have suicide in their family anamnesis. Suicidal behavior
is more common and has higher intensity among patients with affective disorders in
comparison with schizophrenic disorder.
Authors Key words
Суицидално понашање, фактори ризика за суицид, афективни
поремећаји, суицидално понашање код схизофрених
Authors Key words
Suicidal behavior, Suicidal risk factors, Affective disorders, Suicidal behavior
in schizophrenia.
Type
Текст
Abstract (sr)
Увод: Ментални поремећаји и обољења су највећи фактори ризика за суицидалност.
Афективни поремећаји и схизофренија као психијатријски ентитети су
најфрекфентнији ризико фактори суицидалног понашања. Ризик за суицид се може
предвидети утврђивањем фактора ризика и процене суицидалности индивидуе.
Податак о хередитету и ранијим покушајима самоубиства су битни за психијатра у
предикцији суицида.
Циљ: Основни циљ овог истраживања је да се процени суицидални ризик код
хоспитализованих пацијената са афективним поремећајем и схизофренијом, а
добијени резултати доведу у везу са њиховим демографским карактеристикама.
Утврдиће се и постојање позитивне корелације тежине клиничке слике и утврђене
висине суицидалног ризика.
Методе: Истраживањем је обухваћено 180 пацијената. Експерименталну групу
чини 120 пацијената са афективним поремећајима (рекурентни депресивни и
афективни поремећаји), а контролна група је 60 схизофрених пацијената.
Инструменти коришћени у овом истраживању су : структурисани психијатријски
интервју, скала за процену тежине клиничке слике схизофреније и скала за процену
тежине депресије, и Колумбијска скала процене озбиљности суицида. Добијени
подаци су обрађени стандардним статистичким методама. Коришћена је и
мултифакторијална анализа за одређивање фактора – варијабли које су означене као
предиктори суицида.
Резултати: Суицидална идеација мерена валидном рејтинг скалом C-SSRS
утврђена је код 155 испитаника или у 86,1% укупног узорка. Истраживањем је
потврђен статистички значајно већи број покушаја самоубиства код жена у односу
на мушкарце у експерименталној групи (п<0.05). Суицидално понашање је чешће
код испитаника млађе животне доби (χ2=6.295, п<0.05) а њих 60% показују
суицидално понашање ако се млађи испитаници посматрају као посебна категорија.
Заључак: Испитаници са повишеним суицидалним понашањем су женског пола
млађе животне доби, имали су претходне покушаје суицида и они за које постоје
подаци о суициду у породици. Суицидално понашање је чешће и већег интезитета
код испитаника са афективним поремећајима поређено са схизофреним.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.