The role of intercultural communication in english language teaching for specific purposes: students` of vocational studies needs analysis

[Ј.Г.Вилимоновић]

PDF/A (325 listova)

Предмет овог истраживања јесте утврђивање става студената струковних студија и наставника енглеског језика на високим струковним школама у Србији о потреби да се у наставу енглеског језика на високим струковним школама интегрише интеркултурални приступ. Наиме, у истраживању смо кренули од претпостaвке да се у данашњем мултикултуралном окружењу, које намеће сталну интеракцију и комуникацију са људима различитог културолошког порекла, подучавање и учење енглеског језика више не може свести на подучавање искључиво лингвистичких вештина, без уважавања културе као виталне компоненте језика. Такође, почели смо од претпоставке да развој искључиво лингвистичких вештина не може допринети потпуном овладавању енглеског језика те да успешна комуникација студената у будућем пословном окружењу и професионални развој зависе од развоја интеркултуралне комуникативне компетенције, паралелно са развојем језичких вештина. Први део истраживања представља теоријску потпору за истраживачки део дисертације и темељи се на бројним истраживањима и теоријама из домена примењене лингвистике, интеркултуралне комуникације и културе. С тим у вези, теоријско упориште за наше истраживање пронашли смо управо у теоријама неких од главних заговорника интеркултуралног приступа у настави енглеског језика, попут Бајрама (Byram, 1997), Корбета (Corbett, 2003), Лидикота и Скарина (Liddicoat & Scarino, 2014) и Кремшове (Kramsch, 2013). Поред тога, теоријски оквир овом истраживању чини и културни модел „леденог брега“, „главице лука“ и „руксака“, као и Холов модел културних разлика, односно теорија Хофштедових културних димензија и Трoмпeнарcове културне димензије, које представљају стожер за разумевање културе на основу ког се могу предвидети и превазићи изазови у настави енглеског језика у мултикултуралном окружењу. Уз то, природа спроведеног истраживања нас је подcтакла да теоријски ослонац и упориште путем којег се главна хипотеза постулирана овим истраживањем може боље разумети потражимо у бројним интеркултуралним моделима. Тако смо главно питање проблематизовано овим радом о томе да ли развој интеркултуралне комуникативне компетенције студената може да допринесе успешнијој комуникацији студената у будућем пословном окружењу сагледали кроз Фантинијев модел интеркултуралне компетенције, Бенетов развојни модел интеркултуралне осетљивости, Бајрамов мултидимензионални модел интеркултуралне компетенције, Лидикотов модел интеркултуралне комуникације, Гудикунстов модел управљања неизвесношћу и анксиозношћу, Дијердорфин процесни модел интеркултуралне компетенције и Бенксовy типологију етничког идентитета. Наведени модели омогућавају да код студената развијемо способност примене адекватних модела понашања и комуницирања путем којих се културне разлике у интеркултуралној комуникацији лако могу превазићи и који директно доприносе успешнијој комуникацији на енглеском језику у пословном и приватном мултикултуралном окружењу, па су изузетно значајни за сам предмет истраживања. Емпиријски део дисертације се састоји од три комплементарна истраживања. Првим квантитативним истраживањем смо, у оквиру студије пресека, испитивали став студената струковних студија о потреби интегрисања интеркултуралног приступа у наставу енглеског језика пре билo каквих њихових сазнања о томе шта појам интеркултуралне комуникације подразумева и шта интеркултуралне стратегије, вежбања и технике обухватају, док смо другим квантитативним истраживањем испитивали став студената према истом питању након праћења 20 часова наставе енглеског језика која интегрише интеркултурални приступ. С тим у вези, урађена је и компаративна анализа ставова студената према главном питању постулираном овим истраживањем пре и после праћења наставе енглеског језика интеркултуралним приступом. На крају, ставове наставника о потреби да се интеркултурални приступ интегрише у наставу енглеског језика, њихову перцепцију вредности које овај иновирани приступ може имати на исход учења, али и потешкоће које уочавају у спровођењу наставе енглеског језика интеркултуралним приступом испитали смо у оквиру трећег истраживања – квантитативног (путем теста самопроцене ставова наставника) и квалитативног (путем интервјуа). Резултати првог квантитативног истраживања су показали да студенти испољавају афирмативан став према потреби да учења о култури (британској и америчкој) буду укључена у наставу енглеског језика. Међутим, резултати другог квантитативног истраживања су показали да студенти поседују значајно позитивнији и афирмативнији став у односу на главно и споредна питања овог истраживања након што им је било омогућено да на основу практичног модела наставе енглеског језика интеркултуралним приступом увиде утицај иновираног приступа на исход учења. Поред тога, резултати квантитативног и квалитативног истраживања која су спроведена међу наставницима енглеског језика на високим струковним школама у Србији показали cy да су сви анкетирани наставници позитивног става према потреби да се интеркултурални приступ интегрише у наставу енглеског језика, да овај приступ може допринети успешнијој комуникацији студената на енглеском језику у будућем пословном окружењу, али и да интеркултурални приступ није увек најједноставније спроводити у пракси због, како су наставници уочили, неадекватности уџбеника, непознавања активности и стратегија за спровођење интеркултуралних приступа, недостатка времена за припрему и спровођење интеркултуралних активности, непознавања начина за оцењивање знања стечених интеркултуралним приступом, непостојања могућности за усавршавање, непостојања повезаности између стручних и културних садржаја, као и непостојања институционалног оквира за интегрисање интеркултуралног приступа у наставу енглеског језика. На крају, упркос уоченим потешкоћама у вези са интегрисањем интеркултуралног приступа у наставу енглеског језика, резултати истраживања упућују на општи закључак да смо успели не само да, на основу ставова студената и наставника, докажемо главну и споредне хипотезе постулиране овим истраживањем већ и да на практичном моделу наставе енглеског језика интеркултуралним приступом дамо конкретан предлог како се настава енглеског језика може унапредити и осавременити, а исход наставе побољшати стварањем нових генерација студената који ће умети да превазилазе културне разлике и остварују успешну комуникацију на енглеском језику у будућем глобалном пословном окружењу.

The subject of this study was to investigate the attitudes of students and English language teachers at higher vocational schools in Serbia towards the need to implement an intercultural approach into English language teaching. The starting point of this study was an assumption that in today’s multicultural world which requires constant interaction and communication with people of different cultural backgrounds, teaching and learning English as a foreign language can no longer be limited to teaching and learning linguistic skills alone. Culture must also be acknowledged as a vital component of language. Another starting assumption of this study was that the development of only linguistic skills is insufficient for fully mastering the English language. Complete mastery and successful communication in students future multicultural work environments and towards professional growth depend on the development of intercultural communicative competence alongside linguistic skills. The first part of this study represents the theoretical backbone of the thesis and is based on numerous research and theories within the field of applied linguistics, intercultural communication and culture. Theoretical support for our thesis was found in the works of proponents advocating for an intercultural approach in English language teaching such as Byram (1997), Corbett (2003), Liddicoat & Scarino (2014) and Kramsch ( 2013). Additionally, we found theoretical support in cultural models such as “the Cultural Iceberg”, “the Onion Ring” and “the Cultural Rucksack” as well as the Hall’s model of culture, Hofstede’s and Trompenaar’s cultural dimensions theory. These models play a pivotal role in understanding culture and predicting and overcoming challenges in English language teaching in multicultural environments. The nature of our thesis prompted us to establish a theoretical basis through which the main hypothesis of the study can be fully undestood based оn numerous multicultural models. Therefore, the main question addressed in this thesis is whether developing intercultural communicative competence in students can enhance their ability to effectively engage in cross-cultural communication in future multicultural work environments. This inquiry has been explored through various models such as Fantini’s model of intercultural competence, Bennett’s developmental model of intercultural sensitivity, Byram’s multidimensional model of intercultural competence, Liddicoat’s model of intercultural communication, Gudykunst’s anxiety and uncertainty management model, Deardorff`s process model of intercultural competence, and Banks’ typology of ethnic identity. These intercultural models help students acquire the skills to utilize appropriate communication and behavioral strategies in diverse cultural settings. This fosters an understanding of cultural differences that ultimately contributes to successful communication in future multicultural work environments. Therefore, these models hold significant importance in addressing the main question of this thesis. The empirical part of the thesis consists of three complementary research studies. The first quantitative research within a cross-sectional study aimed to investigate the attitudes that students of vocational studies held towards the need for incorporating an intercultural approach in English language teaching before having any knowledge of what intercultural communication entails or what intercultural strategies, exercises and techniques involve. The second quantitative research aimed to investigate the attitudes of students after 20 hours of English language teaching through an intercultural approach. A comparative analysis was conducted, to examine students’ attitude towards the main question of the thesis before and after 20 hours of English language teaching through an intercultural approach. Finally, the attitudes that English language teachers hold towards the need to incorporate an intercultural approach in English language teaching, their perception of the benefits of this innovative approach and perceived obstacles were investigated in a third quantitative (cross-sectional study) and qualitative (interview) research. The results of the first quantitative research demonstrate that students hold affirmative attitudes towards the need to incorporate British and American cultural teaching into English language teaching. However, the results of the second quantitative research show that students have a significantly more positive opinion and a more favorable attitude towards the main and secondary questions of the thesis, after experiencing the effects of integrating an intercultural approach in English language teaching had on learning outcomes. Furthermore, the results of the quantitative and the qualitative research conducted among English language teachers indicate that all participating teachers hold an affirmative attitude towards incorporating an intercultural approach in English language teaching. They believe this approach can lead to more successful communication for students in their future multicultural work environments. However, participating teachers have expressed challenges in applying an interculturalapproach in practice due to various factors. These include inadequate textbooks, insufficient knowledge of intercultural strategies, activities and techniques that can be applied in English language teaching. There is also a lack of understanding regarding assessment and evaluation methods that can be used to measure the knowledge gained through an intercultural approach, as well as lack of relevance of intercultural knowledge and English teaching for specific purposes. Additionally, there is also and absence of relevant institutional framework for integrating an intercultural approach in English language teaching. In conclusion, this research has not only proven the main and secondary questions of the thesis but has also demonstrated, through a practical model of English language teaching using an intercultural approach, how the teaching process can be enriched and modernized. This approach produces a new generation of students with enhanced communicative competence, including improved abilities to understand and navigate cultural differences in communication with people from different cultural backgrounds. These students are consequently better prepared for successful communication in English in their future multicultural work environments.

култура, интеркултурална комуникација, интеркултурална комуникативна компетенција, интеркултурални приступ у настави енглеског језика, енглески језик струке.

culture, intercultural communication, intercultural communicative competence, intercultural approach in English language teaching, English language for specific purposes.

Текст