Title
Флористичке карактеристике зељасте и жбунасте вегетације југоисточног подножја Шар-планине: утицај антропогених фактора
Creator
Станојевић Р. Милош
Copyright date
2022
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Николић, Нина
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Prirodno-matematički fakultet
Alternative title
Floristic characteristics of herbaceous and scrub vegetation of the southeastern foothills of the Sharr mountain: the effects of anthropogenic disturbances
Publisher
[M.Р. Станојевић]
Format
PDF/A(278listova)
Abstract (sr)
Флора је важан природни ресурс и основа дугорочне стабилности екосистема, који је на глобалном нивоу све више угрожен антропогеним активностима. Истраживање је обухватило југоисточно подножје Шар-планине, до надморских висина 1500 m, у коме су коегзистенција природе и човека најдиректније сучељене. Основни циљ била је флористичка карактеризација вегетације којa je модификована историјском сечом шума, али и пољопривредним активностима и урбанизацијом. Специфично, испитан је и утицај човека на ширење инвазивне врсте Impatiens glandulifera, као и утицај депонија рудничког отпада на диференцирање спонтане вегетације. Основне методе биле су детаљни цензус флоре и анализа биолошких спектара, као и заједничка мултиваријациона анализа земљишних параметара и вегетације. Ова јединствена биогеографска целина окарактерисана је изразитом хетерогеношћу станишта на којима је своју еколошку нишу нашло чак 545 врста васкуларних биљака, међу којима је било осам ендема, али не и угрожених врста. Најбројније су биле врсте евроазијске и средњеевропске провинијенције, и хемикриптофитна животна форма. Око 14% свих таксона представљало је карактеристичне синтаксономске елементе листопадних шума, што указује да, упркос деценијама дефорестације, тренутно постоје јасни еколошки и флористички услови за обнављање шумске вегетације. Ширењу инвазивне врсте Impatiens glandulifera допринела је понајпре еутрофикације земљишта отпадним водама из домаћинства, али и обимни инфраструктурни радови за које је коришћен песак из реке Лепенац. Осим тога, први пут је показано да антропогена деградација нативне вегетације може модификовати инвазиони потенцијал ове врсте. Вишедеценијско депоновање рудничког отпада од ескплоатације хромита са високим садржајем метала није довело до акумулације нити хрома нити никла у земљиштима, и не постоји ризик од уласка метала у ланце исхране. Међутим, јасно је показано да локални услови влажности могу имати много јачи утицај на вегетацију овог серпентинитског терена него приступачност метала
Abstract (en)
Flora is an important natural resource and a key to long-term ecosystem stability; on a global level, native flora is under increasing pressure from anthropogenic disturbances. This research was conducted in the southeastern foothills of the Sharr mountain, up to 1500 m a.s.l., where the existence of man and nature is strongly interwoven. The main goal was to provide the first floristic characterization оf vegetation which has historically been influenced by severe deforestation, but also by agriculture and urbanization. Specifically, the influence of man on the establishment and spread of the invasive species Impatiens glandulifera, as well as the effect of mine waste deposits on spontaneous vegetation, were examined. The methodological approach was based on a detailed floristic census and analysis of its biological spectra, accompanied by joint multivariate analyses of soil properties and vegetation. The pronounced habitat heterogeneity of this unique biogeographic area provided ecological niches for a very diverse flora of a total of 545 vascular plants; eight endemics were registered, and none of the taxa is considered endangered. Flora was dominated by the species of Eurasian and Central European origin and hemicryptophytic life form. About 14% of all the documented taxa were phytocoenological indicators of deciduous forests, clearly suggesting the current ecological suitability for successional reestablishment of natural forests. The spread of the invasive Impatiens glandulifera was facilitated primarily by soil eutrophication via uncontrolled discharge of household wastewaters, but also by mass construction works using the sand from the Lepenac riverbed. Furthermore, for the first time it was demonstrated that the anthropogenic degradation of the resident vegetation can modify invasion-related traits of the invader, and thereby affect further invasion process. Finally, it was shown that the abandoned deposits of mine waste after chromite exploitation did not affect leaching and accumulation of chrome and nickel in the surrounding soils, and there were no risks for metals entering the food chains. Nevertheless, it was clearly demonstrated that the effect of local soil moisture can override the effect of metals and nutrients on vegetation patterning in such serpentine areas.
Authors Key words
флора; Шар-планина; Сиринићка жупа; антропогени утицај; инвазивне врсте; Impatiens glandulifera; руднички отпад; хромит; односи вегетација – земљиште
Authors Key words
flora; Sharr mountain; Sirinić valley, anthropogenic disturbance; invasive species; Impatiens glandulifera; chromite mining waste; vegetation-soil interactions
Type
Текст
Abstract (sr)
Флора је важан природни ресурс и основа дугорочне стабилности екосистема, који је на глобалном нивоу све више угрожен антропогеним активностима. Истраживање је обухватило југоисточно подножје Шар-планине, до надморских висина 1500 m, у коме су коегзистенција природе и човека најдиректније сучељене. Основни циљ била је флористичка карактеризација вегетације којa je модификована историјском сечом шума, али и пољопривредним активностима и урбанизацијом. Специфично, испитан је и утицај човека на ширење инвазивне врсте Impatiens glandulifera, као и утицај депонија рудничког отпада на диференцирање спонтане вегетације. Основне методе биле су детаљни цензус флоре и анализа биолошких спектара, као и заједничка мултиваријациона анализа земљишних параметара и вегетације. Ова јединствена биогеографска целина окарактерисана је изразитом хетерогеношћу станишта на којима је своју еколошку нишу нашло чак 545 врста васкуларних биљака, међу којима је било осам ендема, али не и угрожених врста. Најбројније су биле врсте евроазијске и средњеевропске провинијенције, и хемикриптофитна животна форма. Око 14% свих таксона представљало је карактеристичне синтаксономске елементе листопадних шума, што указује да, упркос деценијама дефорестације, тренутно постоје јасни еколошки и флористички услови за обнављање шумске вегетације. Ширењу инвазивне врсте Impatiens glandulifera допринела је понајпре еутрофикације земљишта отпадним водама из домаћинства, али и обимни инфраструктурни радови за које је коришћен песак из реке Лепенац. Осим тога, први пут је показано да антропогена деградација нативне вегетације може модификовати инвазиони потенцијал ове врсте. Вишедеценијско депоновање рудничког отпада од ескплоатације хромита са високим садржајем метала није довело до акумулације нити хрома нити никла у земљиштима, и не постоји ризик од уласка метала у ланце исхране. Међутим, јасно је показано да локални услови влажности могу имати много јачи утицај на вегетацију овог серпентинитског терена него приступачност метала
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.