Jews in Kosovo and Metohija 1918-1941

[M.M.Дамјановић]

PDF/A (697 listova)

Косметски Јевреји су се у периоду између два светска рата нашли у новооснованој држави која је баштинила различите етничке, конфесионалне, језичке, културне, политичке и економске елементе, где су институционални и друштвени живот водиле много бројније и јаче јеврејске заједнице, такође разноврсне по свом пореклу и ритуалу. Услед уласка у нову државну творевину, јеврејске општине на Космету стале су под заједнички централни кров у земљи оличен у институцији Савеза јеврејских вероисповедних општина Краљевине СХС / Југославије. У југословенској држави, косметски Јевреји су по први пут у својој историји уживали потпуну равноправност пред законом и државним установама, не бивајући ограничени у остварењу грађанских и људских права и слобода, остварујући једнакост са осталим поданицима земље и припадницима признатих вероисповести. Златно доба југословенског јеврејства омогућило им је живот пуним плућима, а гарантоване слободе брз процват и значајан напредак на економском, културном, друштвеном и политичком пољу. По први пут стечена слобода политичког деловања, уродила је неспутаном националном оријентацијом отелотвореној у зачећу и развоју ционистичких организација и садржаја. Живот у новој држави довео их је у ближи и интензивнији однос са својим сефардским сународницима из других делова заједничке домовине, као и са ашкенским Јеврејима који су им дотле били непознати и по много чему туђи и далеки. По службеној потреби, државни органи премештали су многе школоване и стручне Ашкеназе у просветне, здравствене, судске, војне и друге установе на тлу Космета, чију ће функционалност и пословни успех умногоме унапредити. Међу ашкенаским дошљацима на Космету нашао би се и понеки белоемигрант кога је талас револуције и грађанског рата у Русији избацио на југословенску обалу. Косметски су се Јевреји традиционално бавили трговином и занатством, наслеђујући породични посао од родитеља, што се наставило и унутар југословенског поретка. Трговачко и занатско пословање било је скромног обима, углавном је било речи о ситној трговини, велетрговци су били скоро неприметни. Међуратно раздобље је међутим, донело прегршт нових сектора привређивања у које су се отиснули и малобројни јеврејски појединци. Демократско уређење и капиталистичко устројство условило је ницање првих банкарских установа на овом сиромашном и неразвијеном подручју, чије су профитабилне интересе и исплативост улагања препознали многи бољестојећи приштински и косовскомитровачки Јевреји, постајући акционарима неколицине банака основаних у поменутим градовима. Велики прилив становништва са стране, првенствено чиновничког слоја, отворио је по први пут и пословну перспективу рентирања стамбених објеката, па ће се неки јеврејски власници већег броја некретнина тога типа, окренути и издавању непокрентог иметка. Рудно богатство Космета, те обнова рударства и његово постављање на модерне темеље у овом периоду, резултирало је и укључивањем појединих јеврејских личности у процесе ископавања рудног блага, његове сепарације, обраде и пласирања сировина, прерађевина и готових производа на домаће и инострано тржиште. Могућност стицања високошколског образовања на домаћим и страним универзитетима, усмерио је поједине косметске Јевреје на слободна занимања, те ће професионалну каријеру градити у лекарским или апотекарским позивима. На Космету су постојале две јеврејске општине, чији је рад покривао и уређивао све сегменте друштвеног живота заједнице и штитио интересе колективитета. Статути општина одређивали су правила њиховог устројства и сфере надлежности. Изабране управе општина биле су задужене за доношење буџета, руковођење администрацијом, вршење преписке са другим јеврејским органима у земљи и државним институцијама, обезбеђивање свих духовних потреба, социјалну делатност и друге активности. Косметски Сефарди су били дубоко религиозни и строго привржени очувању традиције и обичаја својих предака, иако су се међу омладином назирали процеси вестернизације и еманципације и на том пољу. Водећи верски празници су редовно обележавани, а у свакодневној исхрани се стриктно водило рачуна о кашруту. Верском животу верника услуге су пружали многи локални и рабини ангажовани са стране, религијска служба одвијала се у синагогама, а сепулкрални ритуали на јеврејским гробљима. Ово је уједно био период када су косметски Јевреји најмасовније приступали секуларном образовању, а делимично друштвено ослобођење захватило је и женски свет, који је наилазио на све мање забране у отварању ка спољном окружењу. Жене су се ангажовале у раду локалних грађанских удружења, а поједине самостално одлучивале о брачном избору. Са препрекама и осудама унутар породице и заједнице су се суочавале онда када би се определиле за нејеврејског партнера, у чему се огледала њихова непотпуна самосталност и неједнак третман и положај у односу на јачи пол. Истовремено, жене су биле главни стожери, чувари и трансфери јеврејске традиције, обичаја и културног наслеђа, које су сходно родној улози баштиниле кроз читав животни циклус. Живот окренут ка спољној средини неминовно је водио ка овладавању државног и језика локалне средине, те су готово сви косметски Јевреји били полиглоте, које су уз матерњи и језике свога завичаја, владали и међународним језицима ученим у школским клупама. Употреба савремених медија и улазак у културно-забавне тековине своје епохе, отворио је врата све дубљем продирању српског језика у њихове животе, који ће озбиљно претити детронизацији матерњег језика у редовима младог нараштаја.

Косово и Метохија, Косовска Митровица, Приштина, Југославија, Јевреји, Сефарди, Ашкенази, белоемигранти, јеврејске општине, војска, судство, школство, здравство, пољопривреда, трговина, занатство, индустрија, рударство, банкарство, јудаизам, језик, књижевност, међуетнички односи, верске конверзије, политика, ционизам, култура, спорт, забава, традиција, народни обичаји, приватни живот, јеврејска гробља, исхрана, празници, миграције, дошљаци, исељеници, посетиоци, истраживачи, рабини, филантропија

Текст