Semantic and pragmatic justification of the use of anglicisms in the daily newspaper "Politika" from 2006 - 2016 in Serbia

[М.Д.Миљковић]

PDF/A (280 listova)

Предмет овог истраживања су позајмљене речи – англицизми као део лексичког система српског језика. Полазећи од чињенице да свеприсутна глобализација утиче на све аспекте људског живота, логично је да се тај утицај итекако одражава и на језик као средство комуникације међу људима. Истраживање се бави англицизмима који се посматрају, анализирају и истражују на два језичка нивоа: семантичком и прагматичком. Обрађени су сви разлози употребе англицизама. Истраживање је организовано на тај начин да се систематизују англицизми у оквиру корпуса сакупљеног из дневног листа „Политика“ у периоду од 2006 – 2016. године. На бази корпуса одређен је теоријски оквир истраживања, који је обухватио типологију обележја англицизама, након чега су показани резултати истраживања и најзад, урађена је анализа добијених резултата да бисмо на крају извели закључке истраживања. Извршена је и обрађена класификација позајмљених речианглицизама и урађен је табеларни приказ. Англицизме смо класификовали у три групе: оправдане, неоправдане и делимично оправдане. Након анализе сумирани су резултати кроз „реално стање“ у свакодневној употреби енглеске лексике у српском корпусу. Англицизми у корпусу приказани су у оквиру кратких делова реченица, односно, контекста у којима се англицизмипојављују у дневном листу „Политика“. Дошли смо до закључка да су се поједине позајмљене речи – англицизми одомаћили у српском језику а наведени су и фактори који су довели до ове појаве. Детаљно су обрађени подаци до којих смо дошли анализом корпусних јединица, број речи – англицизама, њихова заступљеност и подела. Извршена је категоризација позајмљених енглеских речи, типолошка подела датих позајмљеница као и фреквентност употребе англицизама. Одредили смо и функционалну адаптираност позајмљених речи из енглеског језика као и степен њихове интегрисаности. Пошто смо извршили обраду поменутих података дошло се до констатације да су најзаступљеније именице, придеви а да најмање има позајмљених глагола. Сазнања на основу испитивања показала су да има много више неоправданих него оправданих англицизама, очекивано је да делимично оправданих англицизама има мање од неоправданих. Доказано је да се српски језик мења, јер су позајмљени англицизми асимиловани на сематичком, морфолошком, фонолошком и творбеном нивоу. Позајмљенице се прилагођавају лексици у српском језику. Англицизми се позајмљују и асимилују у великом броју случајева када не постоји српска реч, а то су најчешће термини у модерном свету попут интернет, таблет и слично. Сви поменути резултати приказани су кроз графиконе и табеларно. Као закључак овог истраживања у погледу англицизама који се користе у српском језику у првим декадама 21. века, од 2006 – 2016.године, базирали смо на позајмљеницама из енглеског језика које смо добили у оквиру сакупљеног корпусног материјала из текстова објављених у „Политици“. Закључак нашег истраживања англицизама своди се на бригу за опстанак српског језика у облику каквог га познајемо до пред крај 20. века. Потребно је знати да губљење језичког идентитета значи и губитак идентитета једног народа. Знамо да је језик огледало друштва у коме се развија заједно са својим народом који га користи за комуникацију. На крају истичемо да су хипотезе постављене на почетку истраживања доказане у току анализе корпуса на коме је истраживање англицизама у српском језику и спроведено у овом докторском раду.

The subject of this research is borrowed words – Anglicisms, as part of the Serbian lexical language system. According to the fact that omnipresent globalization affects all aspects of human life, it is logical that this influence is very much reflected in the language as a means of communication between people. This research deals with Anglicisms that are observed, analyzed and investigated at two linguistic levels: semantic and pragmatic. All the reasons for the use of Anglicisms have been covered. This research is organized in such a way as to systematize Anglicisms within the corpus collected from the daily newspaper Politika in the period from 2006-2016. The conceptual framework of the research was determined based on the corpus, which included the typology of the characteristics of Anglicisms, after which the results of the research were presented and the analysis of the results was finally done, in order to draw the conclusions of this research. The classification of borrowed words – Anglicisms was made and processed and a tabular presentation of borrowed Anglicisms, was performed. Anglicisms were classified into three groups: justified, partially justified and unjustified. After the analysis, the results were summarized through the "real situation" in the everyday use of the English lexicon in the Serbian Corps. Anglicisms in the corpus are presented within short sections of sentences, that is, the contexts in which Anglicisms appear in the daily newspaper Politika. We have come to the conclusion that some borrowed words - Anglicisms have become domesticated in the Serbian language, and the factors that led to this phenomenon are listed. The data collected have been analyzed to affirm Anglicisms, their representation, and distribution. The categorization of borrowed English words, typological division of borrowings and frequency of use of Anglicisms were performed. We also determined the functional adaptation of the borrowed words from English, as well as the degree of their integration. The aforementioned processing of data led to the conclusion that the most common are nouns, adjectives and that at least are borrowed verbs. Testimony has shown that there are many more unjustified than justified Anglicisms: It is expected that there will be less justified Anglicisms than unjustified ones. It has also been proven that the Serbian language is changing, because borrowed Anglicisms are assimilated on the semantic, morphological, phonological and formation level. The borrowings are adapted to the Serbian language vocabulary. Anglicisms are borrowed and assimilated in many cases when there is no Serbian word, and these are the most common terms in the modern world such as the internet, tablets, and the like. All these results are presented through charts and tables. As a conclusion of this research regarding Anglicisms used in the Serbian language in the first decades of the 21st century, from 2006-2016, we based the conclusions on the English language borrowings that we received as a part of the collected corpus material from the texts published in the daily newspaper Politika. The conclusion of our study about Anglicisms comes down to the concern for the survival of the Serbian language in the form we know it until the end of the 20th century. It is necessary to point out that losing one’s language identity also means one’s national identity being lost. We know that language is a mirror of the society in which it develops with its people who use it to communicate. In the end, we emphasize that the hypotheses raised at the beginning of the research were proven during the analysis of the corpus on which Anglicism research in the Serbian language was conducted in this doctoral thesis.

англицизми, глобализам, семантика, прагматика.

Anglicism, globalization, semantics, pragmatics.

Текст