Terminology of house and furnishing in the speech of the prizren-south moravian dialect in Kosovo and Metohija

[Е. Д. Реџић]

PDF/ A (364 listova)

Назив Косово и Метохија има вишеслојно значење и велику важност у српској историји и култури. На овом ареалу заступљена су два дијалекатска типа: косовскоресавски и призренско-јужноморавски. Призренско-јужноморавски говори заузимају југоисточни део Косова и Метохије. У лексичком погледу, они су врло слабо истражени. Лексика у вези са кућом и покућством базична је сфера материјалне културе, те смо се одлучили да истраживање дијалекатске лексике ових говора започнемо овим терминолошким системом. Истраживање је започето сачињавањем упитника и прикупљањем грађе на терену снимањем живог говора. Упитник који је сачинила Г. Вуковић представљао је полазну основу, али, у складу са културолошким и географским разликама између војвођанског и косовско-метохијског простора, за потребе овог истраживања сачињен је нови упитник. Грађа је сакупљана од јуна 2019. до септембра 2021. године. У истраживање су укључене све области призренско-јужноморавског дијалекта на територији Косова и Метохије у којима је српски језик још увек у живој употреби међу српским становништвом. Информатори су углавном били старији људи, веома расположени за разговор. Прикупљена грађа обрађена је лексичко-семантички и класификована у 38 семантичких поља. Пажња је била посвећена и творбеној анализи, која је обухватила именице, придеве и глаголе, као и вишечлане лексичке јединице, и вршена је на префиксалном, суфиксалном и префиксално-суфиксалном творбеном плану. У раду је примењен и лингвогеографски метод, те је део грађе представљен на лингвистичким картама. Прикупљена грађа уазбучена је и представљена у форми речника. Речник садржи око 1200 лексичких јединица, и једночланих и вишечланих. Све одреднице су акцентоване и уз њих су наведене основне граматичке информације, систем дефиниција, број који указује на семантичко поље у којем се лексема налази, скраћенице пунктова у којима је лексема забележена, а одређеним графичким симболима означени су и синоними. Уз поједине одреднице наведени су и примери употребе. Као прилог овом раду дати су транскрипти делова снимљеног материјала и фотографије које илуструју одређене сегменте материјалне културе. Резултати истраживања показали су да је страна лексика веома заступљена, а да је удео турцизама у сваком семантичком пољу највећи. Домаће лексеме везане су за најстарији слој материјалне културе. Забележен је и велики број историзама и архаизама. Лексички корпус српског језика обогаћен је и до сада незабележеним лексемама, а забележена су и нова значења појединих лексичких јединица. Иако се најмаркантније црте дијалекта чувају, уочено је приближавање ових говора стандарду. Запажене су значајне разлике у творбеним процесима у односу на стандардни српски језик, посебно у домену суфиксације. Детаљног и систематског проучавање лексике призренско-јужноморавских говора на Косову и Метохији до сада није било. Имајући у виду урбанизацију друштва и чињеницу да је традиционална култура већ далеко од поимања млађих генерација, као и тренутну социо-политичку ситуацију на овим просторима, сматрамо да смо овим истраживањем сачували део лексичког богатства српског језика од заборава и започели систематско истраживање лексике призренскојужноморавских говора на Косову и Метохији.

The term Kosovo and Metohija has a multi-layered meaning and it is of big importance for Serbian history and culture. This area, known as Old Serbia in the 19th century, was the center of the legal, spiritual and cultural establishment of the Serbian medieval state. Today, it is part of the Republic of Serbia and an administrative unit with the status of an autonomous province, which, after the events of 1999, is in a specific geopolitical position and under the temporary administration of the United Nations. In this area people speak two dialects of Serbian language: the Kosovo-Resava and Prizren-South Moravian dialect. The Prizren-South Moravian dialect is spoken in the southeastern part of Kosovo and Metohija. Itslexics is very poorly researched. Vocabulary related to the house and furnishing is the basic sphere of material culture, so we decided to start researching the dialectal vocabulary of these speeches with this terminological system. The research began by compiling a questionnaire and collecting materials by conducting a field work and recording live speech. Questionnaire made by G. Vukovic was the starting point, but, in accordance with the cultural and geographical differences between the Vojvodina and Kosovo-Metohija area, a new questionnaire was made for the needs of this research. The material was collected from September 2019 to July 2022. The research includes all areas in which the Serbian language is still alive. The informants were mostly older people, very willing to talk. After collecting the material, we conducted its lexical-semantic analysis. The collected material is classified into 38 semantic fields. Attention was also paid to the word formation analysis, which included nouns, adjectives and verbs, as well as lexical units consisting of two or more units. The word formation analysis was performed on the prefixal, suffixal and prefixal-suffixal plan. The linguo-geographic approach was also applied in the paper, and a part of the material is presented on linguistic maps. The collected material is alphabetized and presented in the form of a dictionary. The dictionary contains about 1,200 lexical items. All words are given with their accent. Words in our glossary are followed by their basic grammatical information, a system of definitions, a number that indicates its semantic field, abbreviations of village where word was recorded, and synonymsare marked withspecific graphic symbols. Some lexemes are followed by their examples of use. The dictionary also includes lexemes consisting of two or more units. In addition to that, transcripts of parts of the recorded material and photographs illustrating certain segments of material culture are given. The results of the research indicate that loan words are common, and that the share of loan words of oriental origin in every semantic field is the largest. Lexemes of domestic Slavic origin are related to the oldest layer of material culture. A large number of historicisms and archaisms has also been noted. The lexical corpus of the Serbian language has been enriched by new lexemes, and new meanings of certain lexical units have also been noted. Although the marked features of the dialect are preserved, the approximation of these speeches to the standard has been noticed. Significant differences in word formationprocesses were noticed, especially in the domain of suffixation, comparing to the standard Serbian language. A detailed and systematic study of the vocabulary of the Prizren-South Moravian dialects in Kosovo and Metohija has not been done so far. Having in mind the uncontrolled urbanization of society and the fact that traditional culture is far from the notion of younger generations, as well as the current socio-historical situation in this area, we believe that this research has preserved part of the lexical richness of the Serbian language from oblivion and that it is a solid ground for further systematic research of lexics of the South Moravian dialects in Kosovo and Metohija.

Косово и Метохија, призренско-јужноморавски говори, лексика, кућа и покућство, лексичко-семантичка анализа, творбена анализа, речник.

Kosovo and Metohija, Prizren-South Moravian dialects, vocabulary, house and furniture, lexical-semantic analysis, creative analysis, vocabulary.

Текст