Title
Српско -албански односи и етнички сукоби у оквиру савремених друштвених промена на Косову и Метохији
Creator
Радовановић, Д. Ђорђе
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Митровић, Љубиша
mentor
Башчаревић, Иван
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Filozofski fakultet
Alternative title
Serbian - albanian relations and ethnic conflicts in the framework of modern social changes in Kosovo and Metohia
Publisher
[Ђ. Д. Радовановић]
Format
PDF/A(448 listova)
Abstract (sr)
Аутор у раду је настојао да прикаже српско-албанске односе, посматране кроз
призму теоријског модела етничких група и нација, додатно анализиран историјским
сагледавањем међуетничке сарадње, односно сукоба две етничке групе на простору Косова
и Метохије. Бујање албанског национализма током 19. и 20. века, заувек је оптеретило
српско-албанске односе, који су се до почетка слабљења Османског царства на територији
средњовековне српске државе, темељили на сарадњи и кохабитацији. Сви каснији покушаји
да се две етничке групе интегришу у једну заједничку државу или у једну заједничку
покрајинску управу, резултирали су несарадњом и етничким набојима, који су, у зависности
од дејства спољног фактора (углавном Запада), по правилу, резултирали ратом и етничким
чишћењем. С обзиром на то да је овај однос до почетка преговора био оптерећен
међуетничким насиљем, посебан изазов био је анализирати међуетничке односе у новом
амбијенту-амбијенту сарадње и званичног „помирења“ у оквиру бриселских преговора и
коначне „нормализације односа“.
Предмет истраживања базирао се на испитивању међуетничких односа Срба и
Албанаца на КиМ са циљем утврђивања социјално-правног положаја српске заједнице,
имајући у виду чињеницу да је она била предмет дугорочног послератног насиља од стране
Албанаца, која још увек учествује у процесу интеграције у „косовско друштво“. Генерална
хипотеза истраживања утемељена је на претпоставци да се „насиље над српском заједницом
наставило упркос преговорима о нормализацији односа и помирењу, те да су међуетнички
односи и даље обликовани нетрпељивошћу, што је посебно изражено континуираним
насиљем над српском заједницом и њеним наслеђем“. Зато се и циљ рада заснива на
испитавању међуетничких односа, манифестацијама и карактеристикама насиља,
усмерених према српској заједници и њеном културно-националном наслеђу на КиМ. У
проучавању уследило је комплементарно прикупљање података методама анализом
садржаја и полуструктурисаним дубинским интервјуом, са циљем квантитативноквалитативне анализе „насиља“ као основног карактера међуетничких односа у постратноммиљеу.
Закључак до којег је аутор дошао у истраживању, у вези је пораста и интензивирања
албанског насиља над Србима и српском национално-културном баштином, што потврђује
број кодираних јединица анализе садржаја, али и садржај добијен полуструктурисаним
дубинским интервјуом. Добијени резултати потврђују да се етничко насиље над Србима
манифестује готово кроз све његове форме, од културног, структурног и интерперсоналног
насиља, па до његових подврста, које се тичу материјалног и симболичког, те политичког
насиља усмереног на укидање свих врста људских права, културног и интелектуалног
интегритета, па до институционалног насиља које достиже ниво депримираности. Затим,
интерперсонално насиље над Србима испољава се кроз све своје форме, најчешће кроз
физичко, вербално и сексуално насиље, а неретко је заступљено насиље над приватном и
друштвеном имовином српске заједнице на КиМ, које је у дугом процесу трајања, не само
оптеретило процес „нормализације“, већ и усмерило српску заједницу ка исељавању и
исчезавању са аутохтоног боравишта.
У раду надаље се тврди, да је процес дијалога и „нормализације“ односа од стране
албанске заједнице, искоришћен у промовисању и имплементирању етнонационалистичких програма, у пракси и свакодневном животу Срба, манифестованих кроз
свеобухватно прекомпоновање старе српске државе у албанско-муслимански национални
простор, са претензијама за прекрајањем званичне историографије. Најжалосније је што се
тзв. нормализација односа одвија под медијацијом „промотера“ светске демократије, САДа и ЕУ, под чијим се наклоном и врши „културни геноцид“ над српским народом и његовим
православним наслеђем
Abstract (en)
In this research paper, the author tried to display Serbian-Albanian national relations,
observed through the prism of the theoretical model of ethnic groups and nations, which was
additionally analyzed by historical overview of inter-ethnic cooperation, the conflict between two
ethnic groups in Kosovo and Metohija. The rise of Albanian nationalism during the 19th and 20th
centuries forever affected Serbian-Albanian relations, which were based on cooperation and
cohabitation, until the beginning of the decay of the Ottoman Empire on the territory of the
medieval Serbian state. All following attempts to integrate two ethnic groups into one common
state, or into one common provincial administration, resulted in non-cooperation and ethnic
impulses, depending on the effect of an external factor (mainly the Western countries), which in
the end resulted in war and ethnic cleansing. Considering the long-term conflicts, a particular
challenge was to analyze inter-ethnic relations in the scope of new circumstances of cooperation
and official "reconciliation", as a part of the Brussels negotiations and the final "normalization of
relations".
The object of this research was based on the examination of inter-ethnic relations between
Serbs and Albanians in Kosovo and Metohija, with the aim of determining the position of the
Serbian community, given the fact that it was the subject of long-term post-war violence by the
Albanians, and is still participating in the process of integration in "Kosovo Society". The main
hypothesis on which the research is based is an assumption that violence against the Serbian
community continued despite negotiations on the normalization of relations and reconciliation,
and that inter-ethnic relations are stiil formed by intolerance, which is particularly expressed by
the continuous violence against the Serbian community and its heritage. Therefore, the aim of the
paper is based on examining inter-ethnic relations, manifestations and characteristics of violence
directed towards the Serbian community and its cultural and national heritage in Kosovo and
Metohija. The research includes complementary datag collecting using methods of content
analysis and in-depth interviews, with the aim of quantitative-qualitative analysis of "violence" as
the basic feature of inter-ethnic relations in the post-war milieu.
During the research, the author came to conclusion related to the increase andintensification of Albanian violence against Serbs and the Serbian national-cultural heritage, which
is confirmed by the number of coded units of content analysis, but also the content obtained
through a semi-structured in-depth interview. The obtained results confirm that ethnic violence
against Serbs is manifested in almost all its forms- from cultural, structural and interpersonal
violence, to its subtypes such as material and symbolic, as well as political violence against all
types of human rights and cultural and intellectual integrity, but also institutional violence that
reaches the level of depression. Interpersonal violence against Serbs manifests itself in all its
forms, through physical, verbal and sexual violence, and often violence against the private and
social property of the Serb community in Kosovo, which affect the process of "normalization ",
and also led to the emigration and disappearance of the Serbian community from their
autochthonous inhabitance.
The paper further presents that the process of dialogue and "normalization" of relations by
the Albanian community was used in the promotion and implementation of ethno-nationalist
programs. That is evident and manifested in practice and in the daily life of Serbs through the
comprehensive recomposition of the old Serbian state into the Albanian-Muslim national expanse,
with pretensions to rewrite the official historiography. The most unfortunate fact is that the socalled the "normalization" of relations is under the mediation of the "promoters" of world
democracy, the USA and the EU, with their patronage over the "cultural genocide" against the
Serbian people and its Orthodox heritage
Authors Key words
Срби, Албанци, међуетнички односи, насиље, „нормализација односа“,
Косово и Метохија, Србија, „Косово“, западни део Међународне заједнице, САД, ЕУ
Authors Key words
Serbs, Albanians, inter-ethnic relations, violence, “normalization of relations”,
Kosovo and Metohija, Serbia, „Kosovo“, the western part of the International Community, USA
Type
Текст
Abstract (sr)
Аутор у раду је настојао да прикаже српско-албанске односе, посматране кроз
призму теоријског модела етничких група и нација, додатно анализиран историјским
сагледавањем међуетничке сарадње, односно сукоба две етничке групе на простору Косова
и Метохије. Бујање албанског национализма током 19. и 20. века, заувек је оптеретило
српско-албанске односе, који су се до почетка слабљења Османског царства на територији
средњовековне српске државе, темељили на сарадњи и кохабитацији. Сви каснији покушаји
да се две етничке групе интегришу у једну заједничку државу или у једну заједничку
покрајинску управу, резултирали су несарадњом и етничким набојима, који су, у зависности
од дејства спољног фактора (углавном Запада), по правилу, резултирали ратом и етничким
чишћењем. С обзиром на то да је овај однос до почетка преговора био оптерећен
међуетничким насиљем, посебан изазов био је анализирати међуетничке односе у новом
амбијенту-амбијенту сарадње и званичног „помирења“ у оквиру бриселских преговора и
коначне „нормализације односа“.
Предмет истраживања базирао се на испитивању међуетничких односа Срба и
Албанаца на КиМ са циљем утврђивања социјално-правног положаја српске заједнице,
имајући у виду чињеницу да је она била предмет дугорочног послератног насиља од стране
Албанаца, која још увек учествује у процесу интеграције у „косовско друштво“. Генерална
хипотеза истраживања утемељена је на претпоставци да се „насиље над српском заједницом
наставило упркос преговорима о нормализацији односа и помирењу, те да су међуетнички
односи и даље обликовани нетрпељивошћу, што је посебно изражено континуираним
насиљем над српском заједницом и њеним наслеђем“. Зато се и циљ рада заснива на
испитавању међуетничких односа, манифестацијама и карактеристикама насиља,
усмерених према српској заједници и њеном културно-националном наслеђу на КиМ. У
проучавању уследило је комплементарно прикупљање података методама анализом
садржаја и полуструктурисаним дубинским интервјуом, са циљем квантитативноквалитативне анализе „насиља“ као основног карактера међуетничких односа у постратноммиљеу.
Закључак до којег је аутор дошао у истраживању, у вези је пораста и интензивирања
албанског насиља над Србима и српском национално-културном баштином, што потврђује
број кодираних јединица анализе садржаја, али и садржај добијен полуструктурисаним
дубинским интервјуом. Добијени резултати потврђују да се етничко насиље над Србима
манифестује готово кроз све његове форме, од културног, структурног и интерперсоналног
насиља, па до његових подврста, које се тичу материјалног и симболичког, те политичког
насиља усмереног на укидање свих врста људских права, културног и интелектуалног
интегритета, па до институционалног насиља које достиже ниво депримираности. Затим,
интерперсонално насиље над Србима испољава се кроз све своје форме, најчешће кроз
физичко, вербално и сексуално насиље, а неретко је заступљено насиље над приватном и
друштвеном имовином српске заједнице на КиМ, које је у дугом процесу трајања, не само
оптеретило процес „нормализације“, већ и усмерило српску заједницу ка исељавању и
исчезавању са аутохтоног боравишта.
У раду надаље се тврди, да је процес дијалога и „нормализације“ односа од стране
албанске заједнице, искоришћен у промовисању и имплементирању етнонационалистичких програма, у пракси и свакодневном животу Срба, манифестованих кроз
свеобухватно прекомпоновање старе српске државе у албанско-муслимански национални
простор, са претензијама за прекрајањем званичне историографије. Најжалосније је што се
тзв. нормализација односа одвија под медијацијом „промотера“ светске демократије, САДа и ЕУ, под чијим се наклоном и врши „културни геноцид“ над српским народом и његовим
православним наслеђем
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.