Blended learning approach in english language teaching at the tertiary level of education: problems, challenges and potential solutions

[А.В.Јанковић]

PDF/A (273 listova)

Предмет овог истраживачког пројекта је утврђивање когнитивних и афективних ставова наставника према дигиталној технологији и задовољство студената применом модела комбиноване наставе, који се спроводи имплицитно на факултетима Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Овај истраживачки проблем је релевантан из неколико разлога. Прво, комбинована настава је један од приоритета стратегије развоја високог образовања у Србији до 2030. године која предвиђа систематизацију иновативних наставних метода и имплементацију информационокомуникационих технологија у настави и учењу (акција ВО-ЗД23). Затим, модел комбиноване наставе може да пружи флексибилност неопходну не само у времену кризе у јеку пандемије, већ и за будућност високог образовања. Коначно, развој вишеструке писмености је један од општих циљева високог образовања, а развој студија на даљину један од приоритета акредитације. Општи циљ ове дисертације је креирање програма обуке наставника и студената за успешну примену модела комбиноване наставе на основу резултата две студије пресека које су срж овог истраживачког пројекта. Специфични циљеви су: а) идентификација и селектовање чињеница и ставова у постојећим теоријама учења страног језика како би се пронашла адекватна подршка програму комбинованог модела учења; б) испитивање афективних и когнитивних ставова наставника и студената о употреби дигиталне технологије у настави; ц) утврђивање нивоа дигиталне компетенције наставника и студената; и д) испитивање правца кретања ставова наставника и задовољства студента у контексту модела комбиноване наставе у последњој декади. Емпиријски део рада се састоји од две студије пресека и компаративнe анализe како би се испитале почетне претпоставке на којима се заснива овај истраживачки пројекат. Прва студија пресека је имала за циљ да прво испита ставове наставника о употреби дигиталне технологије у настави уз помоћ квантитативног инструмента, а затим да утврди ниво њихових дигиталних компетенција кроз самопроцену квалитативном методом уз помоћ интервјуа. Специфични циљеви друге студије пресека су испитивање задовољства студената применом модела комбиноване наставе и утврђивање нивоа дигиталних компетенција и навика студената кроз њихову самопроцену. За потребе ове студије коришћене су два квантитативна инструмента. Коначно, компаративна анализа је урађена да се прво утврде сличности у ставовима наставника и студената, а затим да се утврди узлазни тренд у позитивном односу према дигиталној технологији током година примене модела комбиноване наставе. Резултати прве студије пресека су показали да наставници имају позитиван став према примени дигиталне технологије, а повећана употреба рачунара у настави смањила је родне разлике у ставовима међу наставницима. Ови налази су оповргнули хипотезу којом се претпостављало да ће наставиници исказати одређени ниво анксиозности у раду на мрежи у поређењу са традиционалном наставом. Већина наставника себе описује као просечне кориснике што је очекиван налаз у складу са хипотезом којом се тврди да наставници не поседују дигиталне вештине неопходне за успешну примену модела комбиноване наставе. Из прикупљених података у другој студији пресека може се закључити да већина студената има основне дигиталне вештине док су вештине коришћења комплекснијих софтвера или обављања мулитмедијалних задатака на мрежи мање заступљене. Ови резултати указују на то да студентима недостају критичне дигиталне вештина за успешну примену комбинованог учења. Испитивање задовољства студената овим моделом је показало статистички значајну позитивну везу између квалитета наставе и олакшаног учења, занимљивости материјала и постигнутих циљева наставе. Такође, квалитет повратне информације наставника показао се као важан фактор у задовољству студената, што је у складу са утисцима испитаника. Коначно, компаративна анализа је утврдила сличности у ставовима наставника и студената као што се и постулирало на почетку. Други циљ компаративне анализе је био да се испита правац кретања ставова наставника и задовољства студената у контексту комбиноване наставе у последњој декади. Препознат је изразит узлазни тренд у позитивним ставовима наставника према дигиталној технологији, али узлазни тренд у испитивању задовољства студената није јасно изражен. Ови резултати ће помоћи у креирању програма обуке наставника и студената за успешну примену модела комбиноване наставе. Такође, ова сазнања могу помоћи у развоју стратегија за боље искоришћавање дигиталних технологија у високом образовању и разумевању утицаја коришћења дигиталних уређаја на академско постигнуће студената као и за разумевање ставова и дигиталних вештина и навика наставника у универзитетском окружењу и потенцијално информисати интервенције усмерене ка унапређењу ових вештина кроз програм формалне обуке. Недвосмислено је указано на то да постоји потреба за адекватном обуком наставника како би се унапредила ефикасност комбиноване наставе и примене дигиталних технологија. Коначно, овај тип истраживања има значајну улогу у континуираном унапређењу образовног система и обезбеђењу квалитета наставе.

The object of this research project are attitudes of lecturers towards digital technology and student satisfaction with the blended learning approach, which is implicitly implemented at the University of Priština in Kosovska Mitrovica. This research problem is relevant for several reasons. First, the blended learning approach is one of the priorities of the strategy for the development of higher education in Serbia until 2030, which envisages the systematization of innovative teaching methods and the implementation of information and communication technologies in teaching and learning (action VO-ZD23). Secondly, the blended learning approach can provide the flexibility necessary not only in times of crisis in the midst of a pandemic, but also for the future of higher education. Finally, the development of multiple literacies is one of the general goals of higher education, while the development of a distance learning program is one of the accreditation priorities. The general aim is to create a training program for lecturers and students for the successful implementation of the blended learning approach based on the results of two crosssectional studies at the core of this research project. The specific aims are: a) identifying and selecting foreign language learning theories in order to find adequate support for the program of the combined learning model; b) examining the affective and cognitive attitudes of lecturers and students about the use of digital technology in teaching; c) determining the level of digital competence of lecturers and students; and d) determining the direction of teachers’ attitudes and student satisfaction in the last decade. The empirical part of the dissertation consists of two cross-sectional studies and a comparative analysis to examine the initial assumptions on which this research project is based. The first cross-sectional study aimed to first examine teachers' attitudes about the use of digital technology in teaching by means of a quantitative instrument, and then to determine the level of their digital competencies through self-assessment using a qualitative method by means of an interview. The second cross-sectional study aimed to examine the student satisfaction with the blended learning approach and to determine the level of their digital competencies and habits through their self-assessment. For the purposes of this study, two quantitative instruments were used. Finally, a comparative analysis was performed to first determine the similarities in the attitudes of lecturers and students, and then to determine the upward trend in the positive attitude towards digital technology during the years of application of the blended learning approach. The results of the first cross-sectional study showed that lecturers have a positive attitude towards the use of digital technology and that increased use of computers in teaching reduced gender differences. These findings refuted the hypothesis that the lecturers would show a certain level of anxiety in online teaching. The majority of respondents described themselves as average users, which is an expected finding in line with the hypothesis that lecturers do not possess the digital skills necessary for the successful implementation of blended learning. From the data collected in the second cross-sectional study, it can be concluded that the majority of students have basic digital skills indicating the lack of critical digital skills to successfully implement blended learning approach. The examination of students' satisfaction showed a statistically significant positive relationship between the quality of teaching and facilitated learning, the appeal of the teaching material and the achieved learning goals. Also, the quality of the teacher's feedback proved to be an important factor in student satisfaction, which is in line with the respondents' impressions. Finally, the comparative analysis established similarities in the attitudes of lecturers and students, as was postulated. The second aim of the comparative analysis was to examine the direction of teacher attitudes and student satisfaction in the last decade. A distinct upward trend was recognized in teachers' positive attitudes towards digital technology, but the same was not found while examining student satisfaction. The obtained results would support the design of a training program for teachers and students for the successful implementation of the blended learning approach, which is the general aim of this research project. Additionally, these findings can contribute to the development of strategies for better use of digital technologies in higher education and further the understanding of the impact of digital devices on students' academic achievement. Moreover, the understanding of the attitudes, digital skills and habits of teachers in the university environment can potentially informing interventions aimed at improving these skills through a formal training program. It was unequivocally indicated that there is a need for adequate teacher training in order to improve the effectiveness of combined teaching and the application of digital technologies. Finally, this type of research has a significant role in the continuous improvement of the educational system and in assuring the quality of teaching.

настава енглеског језика; модел комбиноване наставе; високо образовање; ставови према дигиталној технологији; дигиталне вештине; програм обуке.

English language teaching; blended learning approach; higher education; attitudes towards digital technology; digital skills; training program.

Текст