Title
Садржаји наставе природе и друштва у млађим разредима основне школе у Србији, од 1901. до 1946. године
Creator
Ценић, С. Драган
Copyright date
2023
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Видосављевић, Слађана
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Učiteljski fakultet
Alternative title
Contens of teaching natural and social sciences in the younger grades of primary school in Serbia, from 1901 to 1946
Publisher
[Д.С.Ценић]
Format
PDF/A (208 listova)
Abstract (sr)
У дисертацији се бавимо наставом природе и
друштва у основним школама у Србији, од почетка до
средине 20. века (1901 – 1946), укључујући и последње
деценије 19. века. Рад се, најпре осврће на место наставе
природе и друштва у савременој школи, а затим обухвата
развој науке о природи и друштву код најстаријих
цивилизација све до 19. века.
Почетак 19. века је у знаку борбе Србије за
ослобођење од Турака, које ће се остварити тек 1878. године.
Са тиме се стварају услови и за развој просвете и кулуре.
Школе се отварају веома споро, са лошом организацијом и
нестручним учитељима, али се та слика до краја 19. века
полако мења. Усвајају се нови наставни планови и програми
у народним школама (1811, 1838), а посебно 1844. године,
где се уочавају нови наставни предмети о природни и
друштву: историја, земљопис и познавање природе под
именом Општа знања сваком Србину нуждна. Наставни
план из 1883. године садржи четири наставна предмета:
Земљопис, Историја српска, Јестаственица и Познавање
човека. Према наставном плану и програму из 1899., који ће се реализовати у првим деценијама 20. века, усваја се нови
наставни предмет Земљопис са српском историјом, а у
области природних наука наставни предмет: Настава
познавање природе с пољопривредним поукама у мушким и
Поукама за домаћице у женским школама.
Први наставни план у Краљевини СХС, донет је
1926. године, са четири наставна предмета из области
природе и друштва: Почетна стварна обука, Земљопис,
Историја Срба, Хрвата и Словенаца и Познавање природе,
а године 1933. у наставном плану су заступљена три
предмета: Земљопис, Историја и Познавање природе и поуке
о здрављу. Године 1943., израђен је нови наставни план са
два наставна предмета из области природе и друштва:
Отаџбина и њена прошлост и Природа и човјеков рад.
Увид у реализацију наставе о природи и друштву
остварен је анализом службених бележака школских
надзорника. Они су детаљно оцењивали рад учитеља и
квалитет реализације наставе о природи и друштву.
Практична организација наставе из области природе и
друштва, крајем 19. и у првој половини 20. века била је врло
лоша, са застарелим облицима и методама рада, што је
отежавало њену реализацију.
Рад у школама током прве половине 20. века, тиме
и наставу о природи и друштву, обележили су: тешки
материјални услови и лоша организација наставе, недовољна
стручност учитеља и застареле методе учења, недостатак
уџбеника и наставних средстава, опште сиромаштво у свим
сегментима друштва.
Abstract (en)
In this dissertation, we study the teaching of natural and
social sciences in elementary schools in Serbia, from the
beginning to the middle of the 20th century (1901 - 1946),
including the last decades of the 19th century. The paper first
analyses the place of natural and social sciences teaching in
contemporary schools, and then overviews the development of
the natural and social sciences from the oldest civilizations up to
the 19th century.
The beginning of the 19th century is marked by Serbia's
struggle for liberation from the Turks, which will only be
achieved in 1878. Conditions for the development of education
and culture are created after liberation. Schools opened at a very
slow pace, with poor organization and unprofessional teachers,
but that picture slowly changed by the end of the 19th century.
New curricula for public schools were adopted (in 1811, and in
1838), especially in 1844, where new teaching subjects about
nature and society were introduced: History, Geography and
teaching about the nature under the name General knowledge
necessary for every Serb. The curriculum adopted in 1883
contained four subjects: Geography, Serbian history, Nature and
Knowledge of a man. In the curriculum from 1899, which was
implemented in the first decades of the 20th century, new teaching subjects were adopted: Geography with Serbian history,
and in the field of natural sciences the subject: Knowledge of
nature with agricultural lessons in male schools and Lessons for
housewives in girls' schools.
The first curriculum in the Kingdom of Serbs, Croats
and Slovenes was adopted in 1926, with four teaching subjects in
the field of nature and society: Initial practical training,
Geography, History of Serbs, Croats and Slovenes and
Knowledge about nature. In 1933 three subjects were represented
in the curriculum: Geography, History and Knowledge about
nature with lessons about health. In 1943, a new curriculum was
created with two subjects in the field of nature and society: The
Motherland and its past and The Nature and man's work.
The realization of teaching about nature and society is
best studied through the reports of school supervisors. They in
detail evaluated the teachers' work and teaching about nature and
society. The practical organization of teaching in the field of
nature and society at the end of the 19th and in the first half of the
20th century was very poorly orgnised, with outdated forms and
methods of teaching. This made the realisation of goals in the
nature and society teaching very difficult.
Finally, the first half of the 20th century, school, and
thus teaching about nature and society, were marked by: difficult
material conditions and poor organization of teaching,
insufficient expertise of teachers and outdated teaching methods,
lack of textbooks and teaching aids. They were affected by
general poverty in all segments of society.
Authors Key words
Настава природе и друштва, историја, земљопис,
познавање природе, закони о школама, наставни план и
програм, учитељ, надзорник, уџбеник, реализација наставе,
Просветни гласник
Authors Key words
Teaching of natural and social sciences in primary
education, History, Geography, Natural sciences, school
legislative, curriculum, primary school teacher, supervisor,
textbook, implementation of teaching, Просветни гласник
Type
Текст
Abstract (sr)
У дисертацији се бавимо наставом природе и
друштва у основним школама у Србији, од почетка до
средине 20. века (1901 – 1946), укључујући и последње
деценије 19. века. Рад се, најпре осврће на место наставе
природе и друштва у савременој школи, а затим обухвата
развој науке о природи и друштву код најстаријих
цивилизација све до 19. века.
Почетак 19. века је у знаку борбе Србије за
ослобођење од Турака, које ће се остварити тек 1878. године.
Са тиме се стварају услови и за развој просвете и кулуре.
Школе се отварају веома споро, са лошом организацијом и
нестручним учитељима, али се та слика до краја 19. века
полако мења. Усвајају се нови наставни планови и програми
у народним школама (1811, 1838), а посебно 1844. године,
где се уочавају нови наставни предмети о природни и
друштву: историја, земљопис и познавање природе под
именом Општа знања сваком Србину нуждна. Наставни
план из 1883. године садржи четири наставна предмета:
Земљопис, Историја српска, Јестаственица и Познавање
човека. Према наставном плану и програму из 1899., који ће се реализовати у првим деценијама 20. века, усваја се нови
наставни предмет Земљопис са српском историјом, а у
области природних наука наставни предмет: Настава
познавање природе с пољопривредним поукама у мушким и
Поукама за домаћице у женским школама.
Први наставни план у Краљевини СХС, донет је
1926. године, са четири наставна предмета из области
природе и друштва: Почетна стварна обука, Земљопис,
Историја Срба, Хрвата и Словенаца и Познавање природе,
а године 1933. у наставном плану су заступљена три
предмета: Земљопис, Историја и Познавање природе и поуке
о здрављу. Године 1943., израђен је нови наставни план са
два наставна предмета из области природе и друштва:
Отаџбина и њена прошлост и Природа и човјеков рад.
Увид у реализацију наставе о природи и друштву
остварен је анализом службених бележака школских
надзорника. Они су детаљно оцењивали рад учитеља и
квалитет реализације наставе о природи и друштву.
Практична организација наставе из области природе и
друштва, крајем 19. и у првој половини 20. века била је врло
лоша, са застарелим облицима и методама рада, што је
отежавало њену реализацију.
Рад у школама током прве половине 20. века, тиме
и наставу о природи и друштву, обележили су: тешки
материјални услови и лоша организација наставе, недовољна
стручност учитеља и застареле методе учења, недостатак
уџбеника и наставних средстава, опште сиромаштво у свим
сегментима друштва.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.