Title
Професионални стрес здравствених радника са различитим карактеристикама стресног оптерећења
Creator
Гаљак, Р.Миливоје
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate umnožavanje, distribuciju i javno saopštavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora na način odredjen od strane autora ili davaoca licence. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu dela. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Ћорац, Александар
mentor
Игњатовић, Снежана
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Medicinski fakultet
Alternative title
Professional stress of health workers with different characteristic of stress load
Publisher
[М. Р. Гаљак]
Format
PDF/A (139 listova)
Abstract (sr)
Научну, стручну али и ширу јавност све чешће окупирају испитивања везана за
утицај стреса, а посебно професионалног стреса на здравствено стање људи. Стрес на
раду је специфична врста стреса чији је извор у радној средини.
Утврдити разлике у карактеристикама професионалног стреса и радној способности
здравствених радника у установама са различитим нивоима и карактеристикама стресног оптерећења. Имајући у виду обим и концепцију истраживања, полазна претпоставка нашег испитивања, да се код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама, без обзира на постојање разлике у нивоима и карактеристикама стреса, индекс радне способности неће разликовати.
Истраживање је конципирано као студија пресека, а спроведено је у периоду од
септембра 2014. до септембра 2015. године. године код здравствених радника које
одликују различите карактеристике изложености стресу, у Здравственом центру у
Косовској Митровици и Здравственом центру у Краљеву. Истраживање је спроведено анонимном применом стандардизованих ваљаних и поузданих упитника. Сви испитаници су дали писану сагласност за учешће у испитивању и добровољно попуњавали упитнике, уз потпуно испоштован критеријум анонимности. Реализација целине истраживања је спроведена помоћу упитника о основним социодемографским показатељима испитаника, упитника о стресорима на радном месту здравствених радника, упитника за одређивање индекса радне способности (Work Ability Index Questionnaire) и општег здравственог упитника (General Health Questionairre – GHQ).
Анкетирано је укупно 278 здравствених радника (136 испитаника из Здравственог
центра у Краљеву и 142 здравствена радника из Здравственог центра у Косовској
Митровици).
У истраживање је укључено 278 испитаника, 115 мушкараца (41,4%) и 163 жена (58,6%). Просечна старост испитиване популације је 44,91±10,75 година. Највећи број испитаника ради на болничком одељењу (70,9%), а мањи у амбулантама (29,1%). Сви параметри стреса су статистички значајно већи код радника запослених у Здравственом центру Косовска Митровица у односу на раднике запослене у Здравственом центру Краљево. Највеће вредности имају стресори везани за организацију и финансије (58,34±5.39 у односу на 48.66±7.93) и сменски рад (42,05±8,14 у односу на 33,36±14,20)(p<0,001). Вредности индекса радне способности (WAI скора) су статистички значајно веће код испитаника у Здравственом центру Краљево у односу на раднике Здравственог центра Косовска Митровица (39,40±4,71 у односу на 35,27±0,18) (p<0,001).Сви фактори стреса су уједначени у односу на пол, осим сменског рада који је статистички значајно већи код женске популације (p<0,001) и професионалних и интелектуалних захтева који су статистички значајно већи код мушкараца (p=0,004).
Фактори стреса су уједначени између медицинских техничара и лекара, осим
професионалних и интелектуалних захтева који су статистички значајно већи код
лекара у односу на медицинске техничаре (p<0,001). Код лекара у два здравствена
центра статистички се значајно разликују четири фактора стреса и то организација и
финансије (p<0,001), јавна критика и судске тужбе (p<0,001), сукоби и комуникација на
послу (p=0,002), сменски рад (p<0,001), као и укупан скор стреса (p<0,001). Сви
фактори стреса су статистички значајно већи код лекара у Косовској Митровици у
односу на лекаре у Краљеву. Вредности индекса радне способности, односно WAI
скора, статистички су значајно веће код лекара у Краљеву у односу на лекаре у
Косовској Митровица (39,61±4,63 у односу на 34,25±6,12) (p<0,001). Вредности свих
фактора стресa су статистички значајно веће код медицинских техничара у Косовској
Митровици у односу на Краљево (37,88±2,41 у односу на 33,83±4,17)(p<0,001). Највеће
вредности фактора стреса су утврђене за организацију и финансије (53,15±4,97 у односу
на 48,66±7,58) и за сменски рад (41,69±8,26 у односу на 33,39±13,94)(p<0,001).
Вредности WAI скора су статистички значајно веће код медицинских техничара у Краљеву у односу на медицинске техничаре у Косовској Митровици (39,28±4,78 у односу на 36,25±3,89) (p<0,001). WAI скор је статистички значајно већи код медицинских сестара у односу на лекаре (37,88±4,64 у односу на 36,53±6,12) (p=0,044).
Највеће вредности индекса радне способности, односно WAI скора, забележене су код
радника који раде у две смене (38,85±5,02), затим код радника који раде само пре подне
(36,56±5,15) а најмање код радника који раде у све три смене (35,29±5,20) (p<0,001).
Запослени у примарној здравственој заштити имају нешто веће вредности WAI скора у
односу на запослене у секундарној здравственој заштити. Испитаници који имају бар
један стресни фактор чија је вредност већа од 60 на скали од 0 до 100 су имали
статистички значајно нижу вредност WAI скора (36.27±4.54), односно статистички
значајно мањи индекс радне способности у односу на раднике који нису имали факторе
стреса са вредностима преко ове границе (37.98±5.17). Испитаници који су имали бар
један стресогени фактор вредности преко 60 су чешће имали лош WAI скор, а
испитаници који нису под стресом много чешће веома добар WAI скор.
Резултати овог истраживања су оповргли нулту хипотезу тако да се може закључити
да код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама
постоје разлике у нивоима и карактеристикама стреса па самим тим се и индекс радне
способности битно разликује код здравствених радника на различитим радним местима
и у различитим установама. Стрес утиче на радну способност тако што ниске вредности
стресних фактора делују стимулативно повећавајући радну способност али само до одређене границе, после које је значајно чешћа појава лошег WAI скора. Граница изнад које се значајно чешће јавља лош WAI скор, и изнад које је индекс радне способности статистички значајно мањи, је присуство бар једног стресора чија вредност прелази 60 бодова на скали од 0 до 100 укупног скора доживљаја стресног фактора.
Abstract (en)
Scientific, professional as well as general public are more and more occupied by
studies related to the impact of stress, and especially professional stress on the health of
people. Stress at work is a specific type of stress whose source is in the working environment.
Determine the differences in the characteristics of professional stress and the working
capacity of health workers in institutions with different levels and characteristics of stress
load. Bearing in mind the scope and conception of research, the starting point of our
examination is that in the case of health workers at various workplaces and in different
institutions, regardless of the existence of differences in levels and characteristics of stress, the
index of working ability will not be different.
The research was conceived as a cross-sectional study and was conducted in the period
from September 2014 to September 2015. in health care workers who have different
characteristics of stress, in the Health Center in Kosovska Mitrovica and the Health Center in
Kraljevo. The research was carried out by anonymous application of standardized and reliable
questionnaires. All respondents gave written consent to participate in the survey and
volunteered the questionnaires, with the fully respected criterion of anonymity. The realization
of the whole research was carried out through a questionnaire on the basic sociodemographic
indicators of the respondents, the questionnaire on stressors in the workplace of health
workers, the question of determining the Work Ability Index Questionnaire and the General
Health Questionairre (GHQ).A total of 278 health workers were interviewed (136 respondents from the Health
Center in Kraljevo and 142 health workers from the Health Center in Kosovska Mitrovica).
The survey included 278 respondents, 115 men (41.4%) and 163 women (58.6%). The average
age of the population surveyed is 44.91 ± 10.75 years. The majority of respondents work in
the hospital department (70.9%), and smaller in outpatient clinics (29.1%). All parameters of
stress are statistically significantly higher in the employees of the Health Center Kosovska
Mitrovica compared to the employees employed in the Health Center Kraljevo. The highest
values are stressors related to organization and finances (58.34 ± 5.39 versus 48.66 ± 7.93) and
shift work (42.05 ± 8.14 versus 33.36 ± 14.20) (p<0.001).
Values of the work capability index
(WAI score) are statistically significantly higher among the respondents in the Health Center
Kraljevo in relation to the workers of the Health Center Kosovska Mitrovica (39.40 ± 4.71
versus 35.27 ± 0.18) (p<0.001) . All stress factor factors are uniform in relation to sex, except
for shift work that is statistically significantly higher in female population (p<0.001) and
professional and intellectual requirements that are statistically significantly higher in men
(p= 0.004). Stress factors are balanced between nurses and doctors, except for professional and
intellectual requirements that are statistically significantly higher in physicians compared to
nurses (p<0.001). Physicians in two health centers statistically significantly different four
factors of stress: organization and finances (p<0.001), public criticism and court actions
(p<0.001), conflicts and communication at work (p= 0.002), shift work (p<0.001), as well as
total stress score (p<0.001). All factors of stress are statistically significantly higher among
doctors in Kosovska Mitrovica compared to doctors in Kraljevo. Values of the working
capacity index or WAI score are statistically significantly higher with the physician in
Kraljevo in relation to doctors in Kosovska Mitrovica (39.61 ± 4.63 versus 34.25 ± 6.12)
(p<0.001). The values of all stress factors are statistically significantly higher for nurses in
Kosovska Mitrovica compared to Kraljevo (37.88 ± 2.41 compared to 33.83 ± 4.17)
(p<0.001). The highest values of stress factors were determined for organization and finances
(53.15 ± 4.97 versus 48.66 ± 7.58) and for shift work (41.69 ± 8.26 versus 33.39 ± 13, 94)
(p <0.001). Values of the work capability index or WAI score are statistically significantly
higher for nurses in Kraljevo compared to nurses in Kosovska Mitrovica (39.28 ± 4.78 versus
36.25 ± 3.89) (p<0.001). The WAI score is statistically significantly higher in nurses than
doctors (37.88 ± 4.64 versus 36.53 ± 6.12) (p= 0.044).
The highest values of the index of
working capacity or WAI score were recorded for workers working in two shifts (38.85 ±
5.02), then for workers who work only in the morning (36.56 ± 5.15) and at least in the
workers who work in all three shifts (35.29 ± 5.20) (p<0.001). Primary health care employees
have a slightly higher WAI score than secondary health care employees. Respondents with at
least one stress factor greater than 60 on a scale of 0 to 100 had a statistically significantly
lower WAI score (36.27 ± 4.54), ie a statistically significantly lower index of working
capacity compared to workers who did not have stress factors with values beyond this limit
(37.98 ± 5.17). Respondents who had at least one stress factor factor above 60 were more
likely to have a poor WAI score, and non-stress respondents were more likely to have a very
good WAI score.
The results of this study disprove the zero hypothesis so that it can be concluded that
there are differences in the levels and characteristics of stress among health workers in
different workplaces and in different institutions, and consequently the index of working
capacity varies significantly among health workers at various workplaces and in various
institutions. Stress affects working ability, with low stress factors acting stimulatingly
increasing working ability, but only to a certain extent, after which a bad WAI score or a poor
performance index is significantly more frequent. The limit above which a poor WAI score is
significantly more frequent, or significantly worse working ability, and above which the index
of working ability is statistically significantly lower, is the presence of at least one stressor
whose value exceeds 60 points on a scale from 0 to 100 of the total range of stress factors.
Authors Key words
професионални стрес, здравствени радници, радна способност
Authors Key words
professional stress, health workers, work ability
Type
Текст
Abstract (sr)
Научну, стручну али и ширу јавност све чешће окупирају испитивања везана за
утицај стреса, а посебно професионалног стреса на здравствено стање људи. Стрес на
раду је специфична врста стреса чији је извор у радној средини.
Утврдити разлике у карактеристикама професионалног стреса и радној способности
здравствених радника у установама са различитим нивоима и карактеристикама стресног оптерећења. Имајући у виду обим и концепцију истраживања, полазна претпоставка нашег испитивања, да се код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама, без обзира на постојање разлике у нивоима и карактеристикама стреса, индекс радне способности неће разликовати.
Истраживање је конципирано као студија пресека, а спроведено је у периоду од
септембра 2014. до септембра 2015. године. године код здравствених радника које
одликују различите карактеристике изложености стресу, у Здравственом центру у
Косовској Митровици и Здравственом центру у Краљеву. Истраживање је спроведено анонимном применом стандардизованих ваљаних и поузданих упитника. Сви испитаници су дали писану сагласност за учешће у испитивању и добровољно попуњавали упитнике, уз потпуно испоштован критеријум анонимности. Реализација целине истраживања је спроведена помоћу упитника о основним социодемографским показатељима испитаника, упитника о стресорима на радном месту здравствених радника, упитника за одређивање индекса радне способности (Work Ability Index Questionnaire) и општег здравственог упитника (General Health Questionairre – GHQ).
Анкетирано је укупно 278 здравствених радника (136 испитаника из Здравственог
центра у Краљеву и 142 здравствена радника из Здравственог центра у Косовској
Митровици).
У истраживање је укључено 278 испитаника, 115 мушкараца (41,4%) и 163 жена (58,6%). Просечна старост испитиване популације је 44,91±10,75 година. Највећи број испитаника ради на болничком одељењу (70,9%), а мањи у амбулантама (29,1%). Сви параметри стреса су статистички значајно већи код радника запослених у Здравственом центру Косовска Митровица у односу на раднике запослене у Здравственом центру Краљево. Највеће вредности имају стресори везани за организацију и финансије (58,34±5.39 у односу на 48.66±7.93) и сменски рад (42,05±8,14 у односу на 33,36±14,20)(p<0,001). Вредности индекса радне способности (WAI скора) су статистички значајно веће код испитаника у Здравственом центру Краљево у односу на раднике Здравственог центра Косовска Митровица (39,40±4,71 у односу на 35,27±0,18) (p<0,001).Сви фактори стреса су уједначени у односу на пол, осим сменског рада који је статистички значајно већи код женске популације (p<0,001) и професионалних и интелектуалних захтева који су статистички значајно већи код мушкараца (p=0,004).
Фактори стреса су уједначени између медицинских техничара и лекара, осим
професионалних и интелектуалних захтева који су статистички значајно већи код
лекара у односу на медицинске техничаре (p<0,001). Код лекара у два здравствена
центра статистички се значајно разликују четири фактора стреса и то организација и
финансије (p<0,001), јавна критика и судске тужбе (p<0,001), сукоби и комуникација на
послу (p=0,002), сменски рад (p<0,001), као и укупан скор стреса (p<0,001). Сви
фактори стреса су статистички значајно већи код лекара у Косовској Митровици у
односу на лекаре у Краљеву. Вредности индекса радне способности, односно WAI
скора, статистички су значајно веће код лекара у Краљеву у односу на лекаре у
Косовској Митровица (39,61±4,63 у односу на 34,25±6,12) (p<0,001). Вредности свих
фактора стресa су статистички значајно веће код медицинских техничара у Косовској
Митровици у односу на Краљево (37,88±2,41 у односу на 33,83±4,17)(p<0,001). Највеће
вредности фактора стреса су утврђене за организацију и финансије (53,15±4,97 у односу
на 48,66±7,58) и за сменски рад (41,69±8,26 у односу на 33,39±13,94)(p<0,001).
Вредности WAI скора су статистички значајно веће код медицинских техничара у Краљеву у односу на медицинске техничаре у Косовској Митровици (39,28±4,78 у односу на 36,25±3,89) (p<0,001). WAI скор је статистички значајно већи код медицинских сестара у односу на лекаре (37,88±4,64 у односу на 36,53±6,12) (p=0,044).
Највеће вредности индекса радне способности, односно WAI скора, забележене су код
радника који раде у две смене (38,85±5,02), затим код радника који раде само пре подне
(36,56±5,15) а најмање код радника који раде у све три смене (35,29±5,20) (p<0,001).
Запослени у примарној здравственој заштити имају нешто веће вредности WAI скора у
односу на запослене у секундарној здравственој заштити. Испитаници који имају бар
један стресни фактор чија је вредност већа од 60 на скали од 0 до 100 су имали
статистички значајно нижу вредност WAI скора (36.27±4.54), односно статистички
значајно мањи индекс радне способности у односу на раднике који нису имали факторе
стреса са вредностима преко ове границе (37.98±5.17). Испитаници који су имали бар
један стресогени фактор вредности преко 60 су чешће имали лош WAI скор, а
испитаници који нису под стресом много чешће веома добар WAI скор.
Резултати овог истраживања су оповргли нулту хипотезу тако да се може закључити
да код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама
постоје разлике у нивоима и карактеристикама стреса па самим тим се и индекс радне
способности битно разликује код здравствених радника на различитим радним местима
и у различитим установама. Стрес утиче на радну способност тако што ниске вредности
стресних фактора делују стимулативно повећавајући радну способност али само до одређене границе, после које је значајно чешћа појава лошег WAI скора. Граница изнад које се значајно чешће јавља лош WAI скор, и изнад које је индекс радне способности статистички значајно мањи, је присуство бар једног стресора чија вредност прелази 60 бодова на скали од 0 до 100 укупног скора доживљаја стресног фактора.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.