Title
Способност за наслеђивање у српском праву
Creator
Милетић, А.Бранко
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Панов, Слободан
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Pravni fakultet
Alternative title
Capasity for inheritance in serbian lаw
Publisher
[Б. А.Милетић]
Format
PDF/A (261 listova)
Abstract (sr)
Способност за наслеђивање представља правним поретком признату могућност физичком или правном лицу да се у одређеној земљи појави у улози универзалног или сингуларног сукцесора.
Способност за наслеђивање је правило, а неспособност за наслеђивање изузетак од тог правила. Она представља неку врсту награде којом држава награђује све држављане који су се понашали у складу са правним и моралним нормама одређеног друштва. Немогућност наслеђивања је нека врста цивилне казне, која погађа наследника који се понашао супротно правним и моралним нормама одређеног друштва.
Гарантовање наследног права у Уставу даје наследницима иста овлашћења која је имао њихов предак кога наслеђују. Могуће је и посредно уставно гарантовање права наслеђа преко уставног гарантовања приватне својине.
Способност за наслеђивање се претпоставља, док неспособност утврђује суд. Утврђивање неспособности неког лица је строго личног карактера. Код неспособности лица за наслеђивање важи претпоставка да је оно умрло пре оставиоца и примењују се правила представљања или прираштаја.
Постојеће решење у Закону о наслеђивању из 1995. године, обезбеђује приватноправни карактер наслеђивања тиме што предвиђа релативно широк круг законских наследника као и могућност да оставилац путем завештања располаже својом имовином.
У овој расправи покушали смо да размотримо нека од бројних питања код способности за наслеђивање: положај супружника и ванбрачних партнера, лишење и искључење из наслеђа, утицај закључења уговора о доживотном издржавању, уговора о уступању и расподеле имовине за живота и уговора о наслеђивању, наслеђивање под условом и роком, застарелост права на захтевања заоставштине, наслеђивање права на акције, одрицање претка од права наслеђа, наслеђивање пензије оставиоца и наслеђивање истополних партнера. Разматрање института способности за наслеђивање de lege lata и de lege ferenda.
Abstract (en)
Inheritance entitlement represents a possibility that the legal systemprovides to a physical and legal entity allowing it to play a role of an universal or singular heir in certain state.
The Inheritance entitlement is a rule, whereas inability to inherit is an exception from the rule. It represents a kind of reward that a state awards to all citizens who behave in accordance with legal and moral
norms of a certain society. Incompetence to inherit is a kind of punishment that affects a successor who has behaved contrary to legal and moral norms of a certain society.
Inheritance rights guaranteed by the Constitution provides the heirs the same endorsements which their predecessor had had. Indirect Constitutional safeguards for rights toinheritance are possible through Constitutional safeguards on private property rights.
The Inheritance entitlement is assumed, whereas inheritance inability is to be determined by a court.
Determination of inability of a certain person is strictly of personal character. With regards to a person unable to inherit, it is assumed that the person had died before the decedent and the rules on representation
and growth are applied.
The existing solution prescribed in the Law on Inheritance from 1995, provides a private-legal character of inheritance, since it stipulates relatively wide of legal heirs, as well as a possibility that decedent
uses bequeath to manage his property.
Тhis study has tried to discuss some of numerous issues regarding entitlement for inheritance: status of spouses and extra-marital partners, deprivation and exclusion from inheritance, impact of lifelong maintenance and care contracts, cession contracts and distribution of property during life and contracts on inheritance, inheritance under terms and deadlines, obsolete claim for right to inheritance, inheritance of rights on stocks, renouncement of right to inheritance, inheritance of the right on non-financial damage,
inheritance of adopted relatives, inheritance of decedent’s pension and rights of same-sex partners to inherit. Consideration of ability to inherit de lege lata and de lege ferenda.
Authors Key words
Способност за наслеђивање, неспособност за наслеђивање, недостојност за
наслеђивање, лишење из наслеђа, искључење из наслеђа, законски и завештајни наследници.
Authors Key words
inheritance entitlement, inability to inherit, incompetence to inherit, deprivation from
inheritance, exclusion from inheritance, legal and bequeath heirs.
Type
Текст
Abstract (sr)
Способност за наслеђивање представља правним поретком признату могућност физичком или правном лицу да се у одређеној земљи појави у улози универзалног или сингуларног сукцесора.
Способност за наслеђивање је правило, а неспособност за наслеђивање изузетак од тог правила. Она представља неку врсту награде којом држава награђује све држављане који су се понашали у складу са правним и моралним нормама одређеног друштва. Немогућност наслеђивања је нека врста цивилне казне, која погађа наследника који се понашао супротно правним и моралним нормама одређеног друштва.
Гарантовање наследног права у Уставу даје наследницима иста овлашћења која је имао њихов предак кога наслеђују. Могуће је и посредно уставно гарантовање права наслеђа преко уставног гарантовања приватне својине.
Способност за наслеђивање се претпоставља, док неспособност утврђује суд. Утврђивање неспособности неког лица је строго личног карактера. Код неспособности лица за наслеђивање важи претпоставка да је оно умрло пре оставиоца и примењују се правила представљања или прираштаја.
Постојеће решење у Закону о наслеђивању из 1995. године, обезбеђује приватноправни карактер наслеђивања тиме што предвиђа релативно широк круг законских наследника као и могућност да оставилац путем завештања располаже својом имовином.
У овој расправи покушали смо да размотримо нека од бројних питања код способности за наслеђивање: положај супружника и ванбрачних партнера, лишење и искључење из наслеђа, утицај закључења уговора о доживотном издржавању, уговора о уступању и расподеле имовине за живота и уговора о наслеђивању, наслеђивање под условом и роком, застарелост права на захтевања заоставштине, наслеђивање права на акције, одрицање претка од права наслеђа, наслеђивање пензије оставиоца и наслеђивање истополних партнера. Разматрање института способности за наслеђивање de lege lata и de lege ferenda.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.