Title
Судскомедицински значај савремених дијагностичких метода у утврђивању узрока смрти наркомана
Creator
Јакшић, П.Владимир
Copyright date
2018
Object Links
Select license
Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerade 3.0 Srbija (CC BY-NC-ND 3.0)
License description
Dozvoljavate samo preuzimanje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. Ova licenca je najstroža CC licenca. Osnovni opis Licence: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/deed.sr_LATN. Sadržaj ugovora u celini: http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Language
Serbian
Theses Type
Докторска дисертација
Other responsibilities
mentor
Мирић, Дијана
mentor
Михаиловић, Зоран
University
Univerzitet u Prištini
Faculty
Medicinski fakultet
Alternative title
Forensic significance of the contemporary diagnostic methods in determining deads of opoid addicted persons
Publisher
[В. П.Јакшић]
Format
PDF/A (136 listova)
Abstract (sr)
Циљеви рада: Основни циљеви нашег истраживања били су анализа узрока смрти код наркомана и дефинисање широког спектра фактора ризика за наступање смртног исхода код наркомана; утврђивање значајности савремених токсиколошких метода које смо применили у судскомедицинској дијагностици и указивање на неопходности вршења судскомедицинске обдукције код свих случајева смрти у вези са уношењем дроге у организам.
Материјал и методе: Истраживање је спроведено на Институту за Судску медицину у Београду. Студијом је обухваћено 351 наркомана, обдукованих у периоду од 2006. до 2015. године. У раду су коришћени судско-медицински обдукциони записници са претећом документацијом. Коришћењем хемијско-токсиколошких метода је одређивана концентрација појединих опијата, алкохола и лекова у узорцима телесних течности и ткива.
Резултати рада: Резултати нашег рада показали су да су опоидни зависници мушког пола седам пута чешће умирали у односу на женски пол. Просечна старосна доб обдукованих наркомана показивала је позитиван тренд, са порастом старосне доби у тренутку смрти. Најчешће порекло смрти је било задесно, а узрок коришћење психоактивних супстанци 219 (62.4%). Учесталост умрлих наркомана који су узимали само опијате (54.3%), била је статистички значајно већа од учесталости умрлих наркомана код којих су у анализираним узорцима нађени опијати у комбинацијама са другим психоактивним супстанцама. Код особа мушког пола била је чешћа комбинација опијата и алкохола док је код особа женског пола била је чешћа комбинација опијата и лекова. Код умрлих наркомана чији је узрок смрти била злоупотреба психоактивних супстанци квантитативном анализом најчешће је детектован морфин и то код 134 (63.0%) случајева. Запазили смо велико индивидуално варирање концентрација морфина у постмортaлном материјалу, најнижа забележена вредност концентрације морфина у крви била је 1000 пута нижа од највише забележене концентрације морфина. Постојала је значајна позитивна корелација између вредности концентрација морфина и кодеина. Интравенско убризгавање дроге било је најучесталији начин узимања дроге код опиоидних зависника.
Закључак: Запажено је да велико индивидуално варирање вредности концентрација морфина у постморталном материјалу, ствара проблем у процесу вештачења, те се услед тога смрт услед уношења опијата у организам не може дијагностиковати само на основу квантификације морфина. Како би се потврдило да је смрт наступила у вези са уношењем опијата у организам, у обзир се мора узети и комплетна судскомедицинска дијагностика која укључује процену околности случаја на основу информација добијених од рођака и полиције, податке о евентуалној клиничкој слици, макроскопски обдукциони налаз и хистопатолошки налаз.
Abstract (en)
Objectives: The main objectives of our research were: the analysis of the cause of death in drug addicts and definition of the wide range of subsequent death risk factors; to determine the significance of modern toxicology methods applied in forensic diagnostics; to show the necessity of forensic autopsy in all cases of drug-related deaths.
Material and methods: The research was conducted at the Institute for Forensic Medicine in Belgrade. Total of 351 drug addicts, who were examined postmortem from 2006 to 2015 were included in the study. The forensic medical records with following documentation were used. The concentration of opiates, alcohol and medicines, sampled in body fluids and tissues was determined by introducing chemical-toxicological methods.
Results: The results demonstrated that male opioid addicts were seven times more likely to die than the female. On average, examined post mortem drug addicts showed a steady age increase in the time of death. The most frequent manner of death was accident, caused by the use of psychoactive substances - 219 (62.4%). The prevalence of deaths among drug addicts who consumed heroin only (54.3%) was statistically significantly higher than with dead drug addicts who used heroin in combination with other psychoactive substances. There was a more frequent combination of heroin and alcohol in male addicts, while a more frequent combination of heroin and medical drugs was found in female addicts. In the case of the drug addicts whose cause of death was the abuse of psychoactive substances by quantitative analysis, morphine was most frequently detected in 134 (63.0%) cases. A great number of individual variations in morphine concentrations were found in post-mortem material; with the lowest recorded morphine concentration in blood 1000 times lower than the highest recorded morphine concentration. There was a significant positive correlation between the values of morphine and codeine concentrations. Intravenous injection of drugs was the most common way of taking drugs with opioid addicts.
Conclusion: Great individual variation found in concentration of morphine in postmortem material, creates a problem for the expertise, so the cause of death due to the introduction of opiates in the body cannot be diagnosed on the basis of quantification of morphine only. In order to confirm that death occurred in connection with the introduction of opiates into the body, a complete forensics should also be taken into account, including access to complete case data based on information obtained from relatives and police, possible clinical picture, macroscopic autopsy and histopathological findings.
Authors Key words
Наркоманија, узрок смрти, хероин, морфин, 6-моноацетил морфин, кодеин, токсиколошке анализе.
Authors Key words
Drug addiction, cause of death, heroin, morphine, 6-monoacetyl morphine, codeine, toxicology analysis.
Type
Текст
Abstract (sr)
Циљеви рада: Основни циљеви нашег истраживања били су анализа узрока смрти код наркомана и дефинисање широког спектра фактора ризика за наступање смртног исхода код наркомана; утврђивање значајности савремених токсиколошких метода које смо применили у судскомедицинској дијагностици и указивање на неопходности вршења судскомедицинске обдукције код свих случајева смрти у вези са уношењем дроге у организам.
Материјал и методе: Истраживање је спроведено на Институту за Судску медицину у Београду. Студијом је обухваћено 351 наркомана, обдукованих у периоду од 2006. до 2015. године. У раду су коришћени судско-медицински обдукциони записници са претећом документацијом. Коришћењем хемијско-токсиколошких метода је одређивана концентрација појединих опијата, алкохола и лекова у узорцима телесних течности и ткива.
Резултати рада: Резултати нашег рада показали су да су опоидни зависници мушког пола седам пута чешће умирали у односу на женски пол. Просечна старосна доб обдукованих наркомана показивала је позитиван тренд, са порастом старосне доби у тренутку смрти. Најчешће порекло смрти је било задесно, а узрок коришћење психоактивних супстанци 219 (62.4%). Учесталост умрлих наркомана који су узимали само опијате (54.3%), била је статистички значајно већа од учесталости умрлих наркомана код којих су у анализираним узорцима нађени опијати у комбинацијама са другим психоактивним супстанцама. Код особа мушког пола била је чешћа комбинација опијата и алкохола док је код особа женског пола била је чешћа комбинација опијата и лекова. Код умрлих наркомана чији је узрок смрти била злоупотреба психоактивних супстанци квантитативном анализом најчешће је детектован морфин и то код 134 (63.0%) случајева. Запазили смо велико индивидуално варирање концентрација морфина у постмортaлном материјалу, најнижа забележена вредност концентрације морфина у крви била је 1000 пута нижа од највише забележене концентрације морфина. Постојала је значајна позитивна корелација између вредности концентрација морфина и кодеина. Интравенско убризгавање дроге било је најучесталији начин узимања дроге код опиоидних зависника.
Закључак: Запажено је да велико индивидуално варирање вредности концентрација морфина у постморталном материјалу, ствара проблем у процесу вештачења, те се услед тога смрт услед уношења опијата у организам не може дијагностиковати само на основу квантификације морфина. Како би се потврдило да је смрт наступила у вези са уношењем опијата у организам, у обзир се мора узети и комплетна судскомедицинска дијагностика која укључује процену околности случаја на основу информација добијених од рођака и полиције, податке о евентуалној клиничкој слици, макроскопски обдукциони налаз и хистопатолошки налаз.
“Data exchange” service offers individual users metadata transfer in several different formats. Citation formats are offered for transfers in texts as for the transfer into internet pages. Citation formats include permanent links that guarantee access to cited sources. For use are commonly structured metadata schemes : Dublin Core xml and ETUB-MS xml, local adaptation of international ETD-MS scheme intended for use in academic documents.